Манастир који смо такође обишли, пре доласка у Острошку Светињу, јесте манастир Ждребаоник који се налази недалеко од Даниловграда. Овде се чувају мошти Светог Арсенија Сремца, ученика Светог Саве и уједно његовог наследника на месту Архиепископа српског, као и делови моштију многих других Светитеља.
У послеподневним сатима верни народ је стигао у манастир Острог где смо, попевши се до горњег манастира, имали прилике да се поклонимо моштима Светог Василија Великог. Многи су одлучили да своју молитву продуже на платоу где би и преспавали, који се налази испред храма који је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, али је око поноћи почела киша те су многи потражили склонише на другом месту. У јутарњим сатима, после одслужене Свете Литургије, примивши духовне дарове кренули смо својим кућама.
У повратку, предпоследња станица је био манастир Морача, задужбина Стефана Вукановића, унука Стефана Немање, из 13. века. Ова Светиња је место на ком се чува део моштију-рука Светог Свештеномученика Харалампија, као и једно од најзначајнијих средњевековних уметничких дела – фреска на којиј је приказан мотив како гавран храни Светог Пророка Илију.
Последња станица, али по значају ништа мања од осталих, је био манастир Милешева, задужбина Светог Стефна Владислава-син Стефана Првовенчаног. Владислав је баш овде пренео мошти Светог Саве из Трнова, где су се налазиле све до спаљивања. Правим чудом Божијим и трудом монаха Светих данас се у манастиру налази лева рука Светог Саве. Поред ове Светиње у храму се налази и мошти Светог Владислава, као и надалеко чувени милешевски Бели Анђео и портрет Светог Саве. Ризница манастира поред археолошких занимљивости, свештених сасуда и одежи, чува као драгуљ своје колекције жезло Светог саве, које је он добио од Васељенског Патријарха као знак аутокефалности СПЦ.
Напојени духовним благословима, помало телесно изморени, у касним вечерњим сатима стигли смо у Смедеревску Паланку.
Александар Јаћимовић, ђакон