СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ МАРКА У ВЕЛИКИМ ЦРЉЕНИМА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ МАРКА У ВЕЛИКИМ ЦРЉЕНИМАУ уторак, 2. маја 2017. године, када наша Црква прославља и празнује Преподобног Јована Ветхопешчерника, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслуживање Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа канадског Георгија, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог апостола и јеванђелисте Марка у Великим Црљенима, намесништво Колубарско-посавско.

Епископу су саслуживали: протојереј Светолик Марковић, гост из Жичке епархије, протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, протојереј-ставрофор Александар Новаковић, јереј Родољуб Војиновић, протођакон Иван Гашић, ђакон Александар Јаћимовић и ђакон Никола Урошевић Овом приликом Владика Јован је следујући древној црквеној пракси и отачким учењима, у оквиру литургијског Сабрања, крстио ћерку пароха великоцрљенског јереја Александра Глишића и његове супруге Јелене, малу Јелисавету.

Надахнутом проповеди Владика је све присутне још једном подсетио да је Васкрс најрадоснији хришћански празник, а да је Васкрсење центар нашег живота. Прослављајући Васкрсење Христово радујемо се што нас је Господ искупио и ослободио од смрти а Васкрсење постало лек бесмртности. Спасење је једино могуће кроз Литургију, кроз заједницу, у којој наме се дарује сам Христос као хлеб вечног живота. Христос је центар целог света, а Литургија извор живота кроз коју хранимо своје душе. Но, душу не можемо нахранити овоземаљским потребама већ најпре истином, милосрђем добротом и самим Христом. Једино Христом је хранимо и једино Христом душа живи. То је онај хлеб и храна који остају за живот вечни. Душа је бесмртна само док је са Христом, а ако није са Христом, она је мртва. Све што није са Христом, мртво је.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након Светог Причешћа, којем је приступио велики број окупљених верника, и након пострига косе и уцрковљења новокрштене Јелисаветее, за присутне је уприличена Трпеза Љубави, трудом свештеника Александра Глишића и његове породице.