ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ СВЕТИЊАМА ФРУШКЕ ГОРЕ

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ СВЕТИЊАМА ФРУШКЕ ГОРЕСа благословом Његовог Преосвештенства, Епископа шумадијског, Господина Јована, црквена општина великоцрљенска је у суботу, 29. октобра 2016. године, организовала поклоничко путовање светињама Фрушке горе. Манастири који су тога дана посећени су Ново Хопово, Гргетег, Крушедол, Велика Ремета, као и богословија, владичански двор и саборни харм у Сремским Карловцима.

На пут се пошло у јутарњим сатима испред капије храма светог апостола и јеванђелисте Марка у Великим Црљенима. Први манастир који је посећен јесте Ново Хопово, где се поклонило моштима светог великомученика Теодора Тирона, светитеља пострадалог за веру 306. године. Мошти се чувају у кивоту, што је уједно највеће манастирско богаство. У манстиру Гргетег могла се целивати копија чудотворне иконе Тројеручице, која је манастиру дар са Хиландара. Један од најзначајнијих манастира Фрушке горе свакако је Крушедол, коме се у цркви, испред иконостаса, налазе кивоти у којима су смештени остаци моштију светих Бранковића, тј. деспота Ђорђа Бранковића (монах Максим) и његових родитеља Ангелине и слепог Стефана Бранковића. У манастирској цркви леже и посмртни остаци многобројних значајних Срба. Између осталих ту су сахрањени патријарх Арсеније III Чарнојевић, митрополит Исаија Ђаковић, патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента, гроф Ђорђе Бранковић, војвода Стеван Шупљикац, књегиња Љубица Обреновић и краљ Милан Обреновић. Последњи у низу манастира који је тога дана посећен јесте манастир Велика Ремета. Овај манастир, поред других својих лепота и значаја, могао би да се похвали тиме што има највиши звоник у Срему. Било је задовољство поразговарати са старешином манастира, игуманом Стефаном, фотографисати се и примити поклоне као благослов из манастира Велика Ремета. Након тога ишло се до Сремских Карловаца где су верници посетили богословију, владичански двор као и саборни храм посвећен оцу Николају Мириликијском. Путовање је завршено молитвом, поклоници су присуствовали бденију које је улепшано појањем карловачких богослова. Кући се стигло у вечерњим сатима, духовно богатији, са мислима и разговором о следећем путовању.