Чином освећења православног параклиса, посвећеног Светом Стефану Високом (Лазаревићу), Деспоту српском, и светом Архијерејском Литургијом, началствовао је Високопреосвећени Митрополит загребачко- љубљански господин др Порфирије, уз саслужење надлежног Дијецезана, Преосвештеног Епископа бачког господина др Иринеја, Епископа шумадијског и војног господина Јована, Епископа крушевачког господина др Давида и Епископа јегарског и Викара бачког господина Јеронима. У презвитерском чину Високопреосвећеном су асистирали јеромонах Доситеј Хиландарац, протонамесник Миодраг Шипка, Архијерејски намесник суботички, протонамесник Ђорђе Димић, капетан, војни свештеник у Команди Копнене војске и јереј Саво Николић, Архијерејски намесник сомборски. Ђаконско саслуживање припало је Мирославу Николићу, Ивану Гашићу, Пери Анђелићу и Александру Билићу. За прекрасно појање постарали су се чланови Школе византијског појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада, под уметничким руководством јерођакона Јеротеја Ковиљца.

Освећењу су, у име сестринске Римокатоличке цркве, присуствовали Његова Преузвишеност, Надбискуп и Метрополита београдски, монсињор Станислав Хочевар, фра Леополд Рохмес, генерални викар београдске Надбискупије и дон Ференц Фазекаш, жупник у цркви Безгрешне Девице Марије у Бачкој Тополи. Копнену војску су, осим припадника гарнизона, представника предпостављене команде из Новог Сада и Команде Копнене војске из Ниша, у највишем војном чину представљали бригадни генерали: Жељко Петровић, Командант Прве бригаде, домаћин свечаности; Миле Јелић, Командант Треће бригаде и Зоран Величковић, Командант Специјалне бригаде. Присуство Генералштаба било је оличено у личности пуковника др Саше Милутиновића, Начелника одељења за веру и дон Горана Аврамова, мајора, главног капелана Војске Србије. Пуноћу читавом овом духовном слављу, својим присуством, дали су чланови породица наших војника, мирски свештеници и благоверни народ из грађанства.

После прочитаног јеванђелског одломка, веома надахнуто и садржајно, присутнима се обратио, надлежни Архијереј, Епископ бачки др Иринеј. Говорећи о светом Јовану Крститељу, Владика је његов свеживотни подвиг служења Богу и ближњима, довео у везу са угодником Божијим светим Стефаном Високим, Деспотом српским; храбрим војником, коме је овај параклис и посвећен. Свети Стефан је био узор хришћанима, којем ништа није представљало препреку да верно служи Христу: ни војнички живот, нити учешће у биткама нису му били препрека да буде хришћанин. Он показује да се у рату бори без мржње у своме срцу, бранећи своје ближње и не желећи смрт, а још мање злочине, према било коме. Зато је драгоцено у самосвести у историји нашега народа да такве војнике, народ узима за своје узоре како у животу наше свете Цркве, тако и у народном стваралаштву. Ово је радостан дан за све, јер се освећује скромни, али складни храм, у којем ће се наши војници молити Богу, дај Боже у миру, а не у рату, и уз помоћ својих војних свештеника изграђивати свој унутрашњи духовни лик, лик хришћанина, свагда поштујући и друге верске заједнице. Највише се, пак, радујемо да наша војска није више у служби неке одређене партије, идеологије, ма како се она звала и ма какве претензије имала, него је у служби ближњих, општег добра, првенствено у служби отаџбине али и читавога света у крајњој линији, истакао је Епископ Иринеј честитајући празник светог Јована Претече и освећење новог православног војног храма.

По окончању свештеног чина Малог освећења православног храма и свете Литургије, сви именовани Епископи су присуствовали чину освећења римокатоличког бослужбеног простора посвећеног Блаженој Девици Марији брзе помоћи.

Освећење римокатоличке капеле и свету Мису богослужио је Надбискуп београдски монсињор Станислав Хочевар уз асистенцију: монсињора др Ивана Пензеша Бискупа суботичког, фра Леополда Рохмеса, фра Илије Анџака, декана београдске Надбискупије, дон Мирка Штефковића, секретара Бискупа суботичког, дон Ференца Фазекаша и главног војног капелана. Учешћа у евхаристијском Слављу узели су припадници војске римокатоличке вере са члановима њихових породица и једноверни пријатељи из грађанства. Сви, напред именовани представници Копнене Војске и Генералштаба, присуствовали су обама светим чиновима, уз попуњавање до последњег места храма, свим онима који су из клира и верног народа Православне Цркве, желели да укажу част западној браћи и сестрама.

Преузвишени господин Надбискуп зажелео је да Девица Марија брзе помоћи буде свима велика потпора и пратња у свом новом послушању у служби Војске Србије и зажелео да ово заједништво у различитости помаже свима да би откривали како је наша заједница свестрано богата у различитостима како, управо, има због те различитости много могућности и шанси, те стога верује да наша земља може бити узор и промицатељ тога заједништва, слободе и јединства у различитости, за шта се искрено моли. Затим је, суботички Бискуп, Преузвишени др Пензеш, на оба језика средине, упутио речи захвалности и радости присутнима, а првенствено Епископима Српске Православне Цркве. Лепоти и узвишености богослужења свој неизмериви допринос дао је Екуменски хор Надбискупије београдске.

На заједничком свечаном ручку, који је уприличио гарнизон Бачка Топола, у празничном расположењу, додељене су Архијерејске грамате признања и Захвалнице, Епископа бачког, Захвалнице Надбискупа београдског, и Захвалнице Команданта Прве бригаде Копнене војске, свим заслужним појединцима и институцијама, који су допринели како репрезентативном опремању и уређењу обе капеле, тако и развоју верске службе, у Првој бригади Копнене војске, на пољу добрих међуљудских односа и верске толеранције.

Овај врло комплексан војно-црквени задатак, уз помоћ Божју, снажну подршку Владике бачког и Надбискупа београдског, изнели су, на веома високом нивоу, војни свештеник команде Прве бригаде, презвитер Ђорђе Стојисављевић, капетан и главни војни капелан, дон Горан Аврамов, мајор, уз самопрегорну помоћ новопостављеног војног свештеника у овдашњем гарнизону, презвитера Љубише Човића, капетана. Целокупна свечаност одисала је складом и радошћу што је код присутних оставило неподељен утисак да је и у наше време, обремењено многим и тешким искушењима, могуће на плану заједништва, спровести у дело реч Христову:

По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом! (Јн 13, 35)

Тако нам Господ помогао!