Ипак, увођење предмета Библија, књижевност, култура означило је могућност не само да се ишчитавању књига Старог и Новог завета посвети више времена, како би се оснажила интерпретативна и аналитичка сазнања студената о симболичком и културном значењу библијских текстова, но и да се пажљивије сагледају односи библијских текстова и књижевних дела, е да би се увећало и сазнање о преобликовању библијских фигура кроз српску и европску модерну књижевност, придружујући упоређивању облике и примере других уметности, те изразе који се, у дослуху са библијским знаковима, појављују у ширем хоризонту савремене културе.

Садржај предмета Библија, књижевност, култура одређен је најпре испитивањем поетике библијских књига, њиховим пореклом, структуром Библије, те односном Библије и културног, пре свега античког и јудео-хришћанског, контекста. Настава је, потом, изискивала утврђивање старозаветног погледа на свет, па одређивање према њему новозаветног и хришћанског погледа на свет. Осветљавање библијске парадигме и идентитета књижевности претпоставило је испитивање жанрова, симбола, тропа, догађаја и ликова Старог и Новог завета, односно њихову историјску, митолошку и легендарну подлогу. Историјскокњижевна перспектива указала је на додире Библије и поезије, на фундаментално присуство Христа у књижевности, а омогућила је и да се темељније пропитају компаративни однос Библије и класичних епова, потом садејство библијске поетике и средњовековне књижевности, сусрет хришћанства и просветитељства, а особито однос библијске поетике и модерне књижевности, уметности, културе.

У погледу библијских тема особита пажња посвећена је, у вези са Књигом Постања, стварању света и човека, догађајима у Едему, фигури вавилонске куле, представи потопа, историји спасења и њиховој реинтерпретацији у књижевности. У вези са Књигом Изласка откриван је смисао Пасхе, а у вези са Књигом Дневника лик цара Давида. Засебно су осветљене Песма над песмама, Књига о Јову (у вези са старогрчким и хебрејским смислом дијалога и проблемом теодицеје), те неколико пророчких књига. Читање Новог завета било је одређено увидом у структуру целине и појединачних књига, након чега су у одговарајућим одломцима, према одабраним темама, осветљавана јеванђеља, Дела апостолска, поетика Посланица, те Јованово Откривење. Посебна пажња посвећена је жанровима јеванђеља и молитве, појмовима метаноја, логос, Царство Божије, сотириологија, есхатологија, апокалипса, лику Исуса Христа и Богородице, етичким и стилским аспектима јеванђеоских текстова (на примеру парабола и Беседе на гори), Преображењу Христовом, догађају Тајне вечере, страдања и васкрсења Христовог, феномену љубави у хришћанству, начину на који црква настаје и постоји, фигури пророка и апокалиптичног дискурса итд. У оквиру књижевне лектире одабрани су за читање и тумачење класични епови (Еп о Гилгамешу, Илијада, Одисеја), Хамлет Виљема Шекспира, Фауст Јохана Волфганга Гетеа, романи Браћа Карамазови Фјодора М. Достојевског, Процес Франца Кафке, Проклета авлија Иве Андрића, Роман о Лондону Милоша Црњанског, Силмарилион Џ. Р. Р. Толкина, Историја света у 101/2 поглавља Џулијана Барнса, прича „Тајна вечера“ Милорада Павића, песме „Ноћ скупља вијека“ Петра II Петровића Његоша, „Симонида“ и „Напуштена црква“ Милана Ракића, „Молитва“ Милоша Црњанског, „Псалм сумње“ Иве Андрића, „Псалм“ Пола Селана, „О да сам се родио“ Миодрага Павловића итд. Примери из музичке уметности били су разноврсни: песме које изводе Дивна Љубојевић и хор Мелоди, потом „Песма за Атину“ Џона Тавенера, „Тиха ноћ“ Махалије Џексон, „Rivers of Babylon“ Боба Марлија, „Into My Arms“ Ника Кејва, „Hallelujah“ Леонарда Коена итд. Филмска уметност била је представљена делом Острво Павела Лунгина и одломцима из Дрвета живота Теренса Малика. Уз побројане, на настави је представљено много других књижевних, филмских и музичких примера транспозиције библијских тема и фигура.

Поткрај семестра наставу је обележио и одлазак на концерт Дивне Љубојевић и хора Мелóди, одржан у Крагујевцу у часу када је распоред наставних јединица управо претпоставио упознавање њиховог музичког израза. Бриљантно предавање за студенте који похађају наставу предмета Библија, књижевност, култура одржао је свештеник Саборног храма у Крагујевцу Зоран Врбашки, чија је помоћ у осмишљавању наставних садржаја и у ширењу корпуса литературе умногоме одредила предмет. У трочасовном излагању, отац Врбашки одржао је инспиративну беседу о Пресветој Богородици, а онда је темељно одговарао на питања студената. Током четворомесечне наставе, студенти су исказали велики ентузијазам, који се испољавао не само у доброј вољи да се испуни оно што је наставним програмом већ предвиђено, него и да се, кроз нова питања и консултовање нових извора, број и разноврсност садржаја увећа. Сачинили су лексиконски преглед старозаветних личности, топоса и догађаја, а припремили су и презентацију о Патријарху српском Павлу. Управо се у постојаној вољи, стрпљењу, пажњи и радости студената друге године српског језика и књижевности на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу – према чему узраста и радост наставника пред сусретима са новим генерацијама – открила драгоценост увођења предмета Библија, књижевност, култура, можда по свом формату јединственог на студијама филологије у Србији.