Кнез Александар Карађорђевић умро је 12. маја у Паризу у 92. години. Био је син кнеза Павла и књегиње Олге и чукунунук Вожда Ђорђа Петровића. Школовао се у колеџу Итон у Енглеској, а после пуча 27. марта 1941. године био је у изгнанству у Грчкој, Египту и Кенији. Када је напунио 18 година пријавио се као добровољац у Британском краљевском ваздухопловству у којем је као пилот током Другог светског рата имао око 1000 сати борбеног лета. После рата био је пилот цивилног ваздухопловства, а 2000. године проглашен је за почасног пилота Војске Југославије. “За себе је говорио”, по речима Владике Јована, “да је прво Шумадинац, потом пилот, а на крају кнез”. За собом је оставио петоро деце из два брака.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Обративши се окупљенима, Владика Јован је члановима породице покојног кнеза упутио речи утехе беседећи о васкрсењу као основу православне вере. Ако васкрсења нема онда је узалудно наше сабрање, Литургија, молитве, сва добра дела која чинимо као и наши животи које живимо. Значај васкрсења, међутим, огледа се у томе што нам се кроз веру у Васкрслога Христа отвара пут и нашег личног васкрсења и вечног живота. Наш Бог је живи Бог, Он је ту са нама ако смо и ми са Њим. Неко ко је читавог свог живота био са Богом је управо кнез Александар. “Наш добри кнез је прошао трновит пут, пут којим су ишли сви наши Карађорђевићи и којим иду сви људи који побожно живе ”, рекао је Владика Јован који је нагласио да је преминули кнез у срцу носио Бога. Препричавајући сусрете са њим, Владика је истакао како је било лако осетити колико је волео своју Србију и свој народ.

Кнез Александар спустио се са небеских висина којима је као пилот јездио у своју Шумадију, на свој Опленац, да крај својих предака у миру чека васкрсење мртвих и Живот будућег века.

ђакон Урош Костић