У беседи Владика је говорио о смислу живота и постојања у вери. Вера у Бога и живот по тој вери даје сваком човеку снаге да победи сва искушења, патње, муке и беде. Зато је вера основ нашег живљења, како каже апостол Павле, вера у онога кога се надамо да ће доћи и дати нам оно што смо у животу заслужили. Човек добија награду за начин на који је веровао и по тој вери живео. Ако живимо и умиремо са вером у Бога, онда умиремо са надом на васкрсење, када дође Исус Христос. Живот треба да се састоји у ишчекивању другог века, оног који је непролазан. Наша је реалност овај век и свет у којем смо, али стално треба имати на уму да је овај живот дат да бисмо започели да задобијамо Царство Небеско, које ће се остварити у сусрету са Господом Исусом Христом. Апостол Павле опомиње да вером ходимо, а не знањем. Вера је већа од знања, јер где стаје разум и ученост, ту наступа вера. Она нам помаже и објашњава да схватимо оно што не можемо разумом. Веровати значи припадати ономе коме верујемо. Волети значи давати себе ономе кога волимо. Зато су љубав, вера и нада тројство које је неодвојиво једно од другога. Када дође Господ, престаће вера и нада, јер ће Он већ бити ту, али љубав неће престати, јер је она веза савршенства. Вера је потребна да пребродимо искушења која долазе од свих и са свих страна. Треба испитати да ли искушења долазе и од нас самих, а не само од других. Ако то испитујемо, онда се и боримо. Лакше је победити човечанство, него самога себе, ако смо горди и сујетни. Ко је горд, не верује у Бога, јер је довољан самом себи. Он је лицемер, или по Јеванђељу, фарисејски настројен човек. Апостол Павле каже да без вере не можемо угодити Богу. Ко хоће да угоди Богу, треба да верује у веру и у то да ће се испунити све што је речено, јер Бог награђује онога који верује у Њега. Вера је одбрамбени зид који нас чува са свих страна од разних врста напада и омогућава да истински живимо. Без ње ми можемо да ходамо, дишемо, али смо такви налик празној, напуштеној кући у коју свако може да улази и ради у њој шта хоће. Када смо испуњени вером, испуњени смо Богом. Све могу у Христу који ми моћ даје, каже апостол Павле. Силу и моћ треба да тражимо у Христу, јер што више верујемо у Њега, то више осећамо своје слабости, а слабост је вапај за Богом – бесмртним и непролазним. Смирење је кад знамо да ништа не можемо без Христа, Човек, сам по себи, ништа добро не може да уради, јер је испуњен собом, а не Богом. Благодат је сам Господ Исус Христос, а он се налази у човеку који има веру, љубав и наду, има смирење, а одбацио је гордост. Божијом милошћу и благодаћу се спасавамо. Сви наши трудови, постови и молитве празни су без Божије милости. Благодат и милост Божија се добијају крштењем, а расту онолико колико човек расте у врлинском начину живота. Кад слаби благодат, слаби и живот. Тамо где је благодат, ниједно искушење не може да савлада човека. Треба молити Господа да нам помогне да верујемо, желимо и трудимо се да будемо на путу спасења.

Осврнувши се на прочитано Јеванђеље у којем је дат образац и дефиниција односа мужа и жене ( „Зато остави човек оца свога и матер и прилепи се к жени својој, и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.” Јеванђеље по Марку), Преосвећени Владика је дао коментар на саблазни истополних бракова. Бог је створио човека и жену да буду сарадници, породица, заједница. Без тога нема ни државе, ни Цркве. У безумним, сатанистичким покушајима да се оскрнави светиња породице, устаје се против Бога и рађања деце, што је заповест и потреба човека. Ко верује, има страх Божији, а тај страх ће нас очувати и сачувати за оно за шта смо створени – а то је живот вечни.

Након Литургије приређено је послужење које је припремило сестринство манастира, где се окупљени народ окрепио и наставио дружење и разговор са својим Архијерејом. Магла и облаци који су тог дана обавили липарско брдо, били су у супротности са радошћу и лепим расположењем које се осећало на Литургији и после ње.