Владика је подсетио да је Господ о Царству Небесном говорио у причама које су за апостоле биле узбудљиве, али их ни једна није толико збунила као прича о Сејачу и семену (Мт. Зачало 54), која говори о свршетку света. Сејач је Син Божији, који је и Син Човечији који сеје кроз апостоле, светитеље, учитеље Цркве, а они семе посејано редају онима који су у Цркви. Међутим то семе понекада падне и код оних који га угуше и који представљају кукољ у Цркви. То су синови зла који сеју зле мисли и тиме разарају Цркву. Наше крштене душе су постале њиве каје примају семе. Али ако семе само засејемо, али га не заливамо, њиву своју не окопавамо и не обрађујемо, онда ће оно зарасти у коров. Зато Господ и злим људима даје дуг живот, јер је стрпљив и чека њихово покајање, да почну да обрађују духовну њиву душе своје. Зато треба да будемо спремни, јер Господ чека, све док не дође да суди живима и мртвима како то исповедамо у Символу Вере, а судиће нам у онаквом стању у каквом нас затекне.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

протођакон Мирослав Василијевић