Уз призвуке оваквог приступа свечаној Светосавској академији Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован пререзао је славски колач у Првој крагујевачкој гимназији у присуству новоизабраног градоначелника Г. Радомира Николића, начелника школске управе Г. Радојка Дамњановића, високих званица, умировљених професора ове угледне просветне установе, родитеља и ђака. Директорка школе Г-ђа Славица Марковић поздравила је присутне речима да је Свети Сава наш највећи и најсветлији пример који треба да следимо у свом животу. Ученици ове школе су приредили свечани програм са својим професорима Сузаном Дивац и Његошем Гребовићем. Овом приликом су додељене награде најбољима међу најбољим ученицима у овој школи. Ученица трећег разреда Сара Милојевић, уз пуно осећања и дирљивих запажања, изнела је беседу о Светом Сави која је била пропраћена најдужим аплаузом.
На крају програма одржано је пригодно славље у којем су учествовали професори и ђаци са гостима.
Драган Степковић, вероучитељ
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/3587-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8#sigProIda0ea08fc8e
БЕСЕДА О СВЕТОМ САВИ
Свети Сава, највећи међ’ Србима. Онај за кога рекоше мудри људи: „И на сунцу има пега, а на карактеру, животу и раду Светог Саве нема их”.
Данашњи дан је забележен златним словима у српској историји. И црвеним словима. Празник, један од највећих. Школска слава – Свети Сава. Празник деце, васпитача, наставника и професора, дан просвете. Јер знање је моћ.
Традиције се морамо сећати... Морамо познавати прошлост, да бисмо боље разумели садашњост и храбро корачали ка будућности. Треба поштовати и примити оно што је добро, што је вредно и усадити га.
И на овај дан, Свети Саво, светитељу наш, кличемо ти сви у глас! Ми ходамо твојим путем, следимо Твоје мисли и дивимо ти се! Стазе твоје су пуне љубави, поштења и части.
Растко Немањић, ујединитељ српскога рода, просветитељ и архиепископ, учитељ, саветодавац, дипломата. Градио је цркве, манастире, школе и болнице, описмењавао људе и стварао државу. Ујединио је цркву и државу, свештеници су говорили језик народни и познавали душу народа.
Док је боравио у Хиландару, Свети Сава је писао да треба ценити и неговати врлине и праве истинске вредности. А најбољи пример понашања, врлина и складности, показује учење Светог Саве и сам његов начин живота. Он нам је својим аскетизмом и моралним квалитетима показао како треба делати, како треба живети, у складу са својим мислима.
Кад станем пред његову икону, испред фреске у манастиру, осетим мир којим зрачи и доброту. И као да чујем његов глас, чист и звонак, успорен и миран, без трунке повишености, љутње и срџбе. И његове ме очи милују, уста благородно говоре... А појава, скромна и честита, изазива поштовање и жељу да живимо његовим начином живота. Испоснички и скромно, никако гордо. У његовом животу није било несклада и недоследности. Учио је народ правим вредностима, суздржаности, мирио завађене, давао наду.
Традиције се морамо сећати... Треба усвојити добре ствари, а одбацити гнев, бес, инат, јарост, разметљивост, звецкање новцем и мачем. Јер Свети Сава је проповедао и учио народ божјим законима и заповестима, поштењу и узорности. Говорио је да треба имати праву и просвећену веру у Бога, да треба чинити добра дела, јер је на тај начин божји човек савршен. Молио се за народ свом својом душом. Био је мудар и понизан, племенит и дародаван. За себе није тражио ни желео ништа. Био је принц који се одрекао престола. Изабрао је монашку одору, једноставност ћелије и манастирског живота.
А времена су данас тмурна, несигурна... И овај јануар, снег и мраз, заледили нам душу и срца. Увукао се неки немир у људе. Померене вредности. Испливале на површину ружне ствари, мане као мерило исправности, а врлине запостављене. И осећам треперење у ваздуху, осећам зебњу. Улицом лебде људи, помало изгубљени и занесени... Видим како многи просе и жале се да немају за хлеб, за струју... И леди ова зима, и ово време, увлачи се у кости...
Ал‘ висибабе стидљиво измилеле и испружиле своје насмешене главице. Траже зраке сунца.
Понеко је, понегде, изгубио компас. Али, ако погледамо у небо, видећемо најсветлију звезду водиљу која ће нас испунити љубављу и запалити искру части, скромности и хуманости.
Дух великих вођа, јунака и мислилаца даје нам снагу, буди веру и наду, испуњава радошћу. Њихове мисли обавијају нас свом силином и вуку напред. И не дам се, посрћем, падам, али убрзо и дижем, и ето, корачам уздигнута чела. Сама мисао на те велике и снажне фигуре, на Светога Саву, на наше претке, на њихове ране и муке - буди ме и даје вољу. Гране су им ломили, али их нису сломили. Корен је пустио дубоко жиле, које се не могу ишчупати ни посећи.
Свети Сава је оличење свега што је добро и племенито у нашем народу. Он је морална светлост која нам обасјава пут, он је пример како треба живети и радити. Како бити човек. Генерације су се напајале са његовог извора мудрости, истине и поштења. Борио се вером, миром, учењаштвом. И свака његова реч, још увек одјекује, упркос вековима. Урезала се дубоко у наша срца као мисао водиља, као аманет.
И у мени данас расте понос. Понос што сам ђак најстарије школе у Србији, Прве крагујевачке гимназије. Понос што живим у некадашњој престоници, што сам део традиције и изданак Светог Саве, Немањића, Обилића, Марка Краљевића, Карађорђевића и Обреновића.
Свети Јустин Ћелијски каза да нема истинског добра, правде и слободе у историји српског рода, а да није Светога Саве, да нема ничег истински великог, бесмртног, узвишеног, ничег истински славног, ни вечитог у историји српскога народа, а да није од Светога Саве.
Светитељу наш, завештао си нам да будемо сложни, честити и часни. И на Савин и наш дан, желим да кликнем, раширим крила и загрлим народ сав, како си нас и учио...
Поносно кажем да ће снага његова и његових мисли тећи и даље. И да ћемо и даље помињати и величати његове идеје, светосавље, његов труд и божанске речи, са којима се уздигао у свеце. Груди се пуне поносом што се не заборавља оно што је усађено, што се преноси и поноси...
Живот нам је дат да будемо вредни, добри, племенити, истрајни… Да помажемо једни другима, да се волимо. И зато се треба радовати и славити живот. Морамо се ујединити, удружити и помагати. Јер осмех и лепу реч је лако дати, бесплатни су. А свима нама потребни, као киша, као сунце… Дарујмо љубав. Светосавље, то је љубав, то је мир, то је праштање...
Свети Саво, ти си наш узор, учитељ и пријатељ у тешким данима. Чудотворац, који даје наду.
Свети Саво, кличемо ти сви у глас!
Ули снаге ти у нас!
Сара Милојевић, III/3, Прва крагујевачка гимназија