Дани европске баштине су манифестација Савета Европе и Европске комисије. Одржавају се у 50 европских држава, почев о 1991. године и обележавају се програмима чији је циљ да се широкој јавности у свим европским државама приближи и учини доступним културно наслеђе европских народа.Ове године, велики јубилеји српске културе били су ослонац дефинисања теме “Језик и писменост”:
- 520 година је протекло од објављивања прве српске штампане књиге – Октоих – у штампарији Ђурђа Црнојевића на Цетињу (1494)
- 200 година од објављивања у Бечу (1814) две Вукове књиге: Мале простонародне славено-сербске пјеснарице и Писменице сербскога језика, по говору простога народа написане
- 150 година од смрти српског просветитеља, утемељивача српског књижевног језика и реформатора правописа, Вука Стефановића Караџића (1787–1864) и
- 275 година од рођења другог великог српског просветитеља – Доситеја Обрадовића.
Част нашој библиотеци да организујемо централну прославу учинила је Заједница матичних библиотека. У том смислу наш циљ је био да прикажемо филолошке и књижевне тековине српске културе, и посебно место дамо ћириличком писму и српској писмености, да бисмо се сви заједно упознали, подсетили или наново вредновали своје културно наслеђе. Део нашег концепта прославе био је и да се што свеобухватније прикаже завичајни културни простор: зато смо изложбе приредили на 4 градске локације, чиме смо испунили и оправдали дефинисани “туристички карактер” манифестације. “Забавни” – ми смо то схватили као едукативни – карактер испунили смо садржајем који су реализовали афирмисани крагујевачки академски уметници, калиграфи и педагози, а тиме што је један њен део презентован на отвореном – учинило смо га доступним и случајним пролазницима. Установе – партнери Библиотеке у овом програму биле су крагујевачке установе које су блиско повезане са темом: Универзитетска библиотека и Филолошко-уметнички факултет, Прва крагујевачка гимназија, Шумадијска епархија, Народни музеј и Спомен-парк “Крагујевачки октобар”.
Централна изложба “Језик и писменост” отворена је 4-31.октобра на галерији Библиотеке “Вук Караџић”. Она приказује 10-вековну историју ћирилске писмености, кроз 3 раздобља илустроване фототипским издањима, фотокопијама књига и зидним паноима са отиском старих рукописа. Прати је штампана публикација и електронски каталог са видео-презентацијом комплетног изложбеног материјала.
Изложба у галерији Универзитетске билиотеке, коју су приредили студенти, асистенти и професори Катедре за графички дизајн Одсека за примењену уметност Филолошко-уметничког факултета – радови се баве ћириличким писмом и одзивом информатичке модерности која није усклађена са нормативима српског писма.
Калиграфске радионице, изложба паноа са калиграфски исписаним мислима значајних српских и европских писаца испуниле су читав Ђачки трг, у суботу на дан отварања. Гимназија, као најстарија образовна иснтитуција ове врсте у Србији, отворила је своје просторије причом о својој прошлости и славним ђацима, а у њеном простору изложена је и изложба Народне библиотеке Србије “Традиција и иновација”, уприличена поводом 520. годишњице прве штампане књиге на српскословенском језику – “Октоих” – у штампарији Ђурђа Црнојевића на Цетињу.
За све учеснике програма посебно задовољство и искорак из уобичајеног што смо свикли да видимо у библиотекама, представљао је обилазак библиотеке Епархијског дома. Након срдачне добродошлице Његовог преосвештенства господина Јована, владике Шумадијске епархије, гости су могли да погледају библиотеку која према стручним аспектима спада у специјалне. И ван стручног контекста, ова библиотека је оставила јак утисак на све присутне.
Учесници и посетиоци програма били су званичници Министарства културе и информисања, представници Матице српске, Народне библиотеке Србије, Културног центра Београд и бројних народних библиотека из целе Србије.
Виолета Јовичинац Петровић (библиотекар Матичног одељења НБ "Вук Караџић")
