Саборни храм у Крагујевцу је 28. августа 2013. године прославио своју храмовну славу Успења Пресвете Богородице. То је празник, у којем Православна црква празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт, коју назива “Успењем”, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства. Суштина и смисао упокојења Мајке Божије најбоље је изражена на икони Успења Пресвете Богородице. На тој икони Мајка Божија лежи на самртном одру. Око Ње су апостоли, а Господ Исус Христос изнад Ње, држи на рукама своју мајку, живу и заувек сједињену у вечности са Богом. Ми на тој икони видимо смрт, али не као растанак, већ као сједињење; не као жалост, већ радост и у крајњем исходу – не смрт, већ живот.Славска радост почела је свечаним бденијем које је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење братства Саборног храма. Предивне речи тропара празника, испуњавале су простор храма, душе и срца верног народа: “Родивши, дјевство си сачувала, уснувши свет ниси оставила Богородице; прешла си у живот, будући Мати Живота и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше.”
На дан славе, звона Светоуспењског храма су огласила сабрање верног народа око Крви и Тела Господњег у Евхаристији. Свечану Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење свештенства града Крагујевца. Празничну беседу произнео је протојереј – ставрофор Зоран Крстић.
Беседа протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије у Крагујевцу
Радост празника употпуњена је приступањем великог броја верног народа Светој Чаши. После свечане литије око Саборног храма коју је предводио Преосвећени Владика са свештенством и верним народом, пререзан је славски колач и освећено жито. Празнично славље је настављено послужењем за верни народ. Све ово је уприличено захваљујући домаћину ове храмовне славе господину Оливеру Павловићу и његовој породици.
Срећко Зечевић, јереј
