Остаје нада да ће и у нашем друштву наступити време када ће наручиоци и преносиоци измишљених информација, а нарочито оних које нарушавају људско достојанство, бити кажњавани по закону, односно да неће постојати таква гласила и из економских разлога, јер јавност ипак не може дуго бити заинтересована за неистину.
Ово је прилика да кажемо како ми у Шумадијској епархији знамо да нисмо увек у стању, имајући у виду наше устројство, да правовремено и на очекивани начин, одговоримо на сва новинарска питања. Свако озбиљан зна да Црква, епископи, епархије и парохије много другачије функционишу од других институција, установа и њихових одговорних појединаца. Једноставно, природа црквене организације није идентична са другим друштвеним чиниоцима. Али, наш Епископ, а и епaрхијски органи и меродавни појединци наше јерархијске структуре, увек ће настојати да са уважавањем успоставе сарадњу са посленицима јавне речи, свесни њиховог значаја у мисији стварања уређеног друштва. Познати су примери за углед о сарадњи наше Епархије и појединих медијских кућа. Према томе, за изграђивање односа поверења, уважавања и свега што је добро, потребне су – две стране.
Одговорно тврдимо да представници медија који су нетачно и недобронамерно писали о Епархији шумадијској и Епископу Господину Јовану никада нису покушали да са нама успоставе било какав контакт, изузев постављања телефоном провокативних питања. И новинар почетник зна да се на такав начин ни у месној заједници не може добити озбиљна информација. А да је нашим медијским кућама стало до сарадње са Црквом, не би се готово свима догодило да само у последњих недељa (Сабор СПЦ, сахрана Карађорђевића на Опленцу) начине толико скандалозних грешака такозване материјалне природе, да се са правом може помишљати на њихов потпуни прoфесионални суноврат.
Такође, већини нас у Цркви и у Шумадијској епархији познат је вишеструко незавидан положај у којем се налазе многа наша јавна гласила. Поменућемо само готово недостојан материјални положај, нелојалну конкуренцију, притиске на уређивачку политику разних центара моћи. Прелазимо ћутке преко многих медијских садржаја који разарају темељни систем цивилизацијских и хришћанских вредности, јер можда неком такво писање доноси егзистенцијални опстанак.
Питање је да ли неискусни и, очигледно, недовољно образовани потписници текстова у Блицу и Куриру о Епархији шумадијској и Епископу Јовану уопште знају да никада и нигде ниједан позитиван циљ није постигнут оваквим начином писања. Због онога што су њихова гласила објавила само у последњих месец дана о Цркви и односима у њој, а што се показало као потпуно нетачно, боље рећи немогуће, и што је ништа више него глупост, под знаком питања је, поред знања, етички и професионални кредибилитет многих уредника наших медија. Нормално је да о оваквом стању у медијима (не само када је у питању Црква) имамо своје мишљење, које није похвално, али смо свесни да би свака наша реч била протумачена као клерикални напад на слободу медија. Али, ако нас буду питали, радо ћемо се изјаснити, а пре свега помоћи.
Уверени смо да нико нема прво да нас оптужи да желимо да ограничавамо медијске слободе ако обзнанимо да знамо да ниједно гласило није као принцип своје уређивачке политике прокламовало писање лажних вести о владикама Српске Цркве. Дакле, знамо да су неки политички и економски центри моћи искористили бедан положај новина и телевизија, у који су их они довели, да преко њих остварују своје циљеве који многима штете, тако што ће их приморати да о Цркви пишу на овакав начин.
За сада не знамо да ли се ти моћници крију иза државе, јер ништа не раде јавно, или је реч о такозваним отуђеним центрима моћи. Разјашњење ове дилеме брзо ће стићи: ако лажне вести (које су сваким законом кажњиве) наставе да излазе, нико нас неће моћи убедити да их фабрикује неко ко је отуђен, јер нико није јачи од државе.
Наш протест против медијских измишљотина не значи да избегавамо да свеколика јавност процењује наш видљиви рад у Цркви. Још мање ово треба да буде повод за наше правдање или за доказивање како наш Епископ, због своје доказане ревности служења другом, не заслужује овакве нападе. Само желимо да подсетимо да су сви критеријуми оцењивања наше мисије много озбиљнији и деликатнији него мерила злоупотребљених дневних новина. Ово не значи да нисмо свесни колико ова пракса хушкачког новинарства може да буде опасна – за друштво у целини.
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ
