ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА РАЧАНСКОГ НАМЕСНИШТВА

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА РАЧАНСКОГ НАМЕСНИШТВАУ петак четврте недеље Великог Поста, 12. априла, служена је Света Литургија Пређеосвећених дарова у храму посвећеном Рођењу Пресвете Богородице у живописном шумадијском селу Мало Крчмаре. На жалост, због познатих трагичних догађаја у Великој Иванчи и опела жртвама погибије Епископ шумадијски Јован је био одсутан са исповести свештенства рачанског намесништва. Свету Литургију су служили протојереј-ставрофор Милан Борота, архијерејски намесник рачански протојереј Љубиша Ђураш и јереји Милан Ћосић и Дејан Шишковић уз саслужење ђакона Владе Бранисављевића.

Исповедник је био протојереј-ставрофор Милан Борота који је пре приступања овој светој тајни присутном свештенству одржао пригодну беседу у којој је нагласио значај промене живота код сваког човека који се исповеда, био он свештеник или не.

На Литургији се причестило мноштво верника овог краја међу којима је био приметан велики број деце која похађају веронауку. У беседи након причешћивања свог присутног свештенства прота Милан је одржао богонадахнуту беседу у којој је, поводом текуће крстопоклоне недеље, говорио о крсту као символу хришћанства. Пре свега је присутном верном народу пренео благослов Његовог Преосвештенства рекавши им да их он као шумадијски пастир саветује да се што више моле Богу, посте, исповедају и причешћују. Затим је, упоређујући јеванђељски опис страдања Христовог нагласио да је крст многих људи данас сличан ономе на коме је страдао разбојник који је хулио на Христа. Наиме, по духу данашњице многи људи страдају и носе крст, али хулећи на Бога без покајања. Он се затим надовезао на тему исповести напоменувши да би се и актуелни трагични догађаји предупредили да је било више покајања. Човек који се каје исповеда се самоме Богу, а свештеник је пастир и сведок чијим молитвама се почињени и исповедани грех брише – нагласио је прота.

Након Свете Литургије јереј Миломир Васиљевић је присутном свештенству прочитао реферат на тему Евхаристија и саборност. Он је у истоме нагласио да је саборност Цркве од суштинског значаја за њено постојање. После прочитаног реферата одржана је врло занимљива и опширна дискусија у којој су се уз ону која је третирана дотакле теме историјата Свете Литургије, улоге Духа Светог у Евхаристији, слободе личности у контексту саборности Цркве и многе друге.

Након дискусије уследила је трпеза љубави.

Протонамесник Горан Живковић