Владика је на литургији беседио о стрпљењу Божијем према грешницима, те нашем људском осуђивању истих о чему је на литургији читано у 70.зачалу Јеванђеља од Луке. Не смемо да узимамо су Божији на себе, јер је наш суд варљив. Да не би смо осуђивали другога, потребно је да имамо покајање. Сам Господ почиње своју проповед потребом покајања. Покајање је зато Васкрсење душе у светлости Истине, Правде, Љубави – Светлост свакога добра. Наше кајање је исправно једино пред Лицем Царства небесног, што подразумева покајање пред Богочовеком Христом и пред Његовим Јеванђељем. Без покајања нећемо наћи врата Царства будућег која се отварају смиренима. Смиреност је темељ нашег живота. Отуда и дивна српска изрека: Покајање – Радовање!, била је поука Владике Јована.
Литургију је својим појањем улепшао хор Жена мироносица, а након причешћа верних, Владика је посетио братство Светотројичког храма у парохијском дому.
протођакон Мирослав Василијевић