Песмопојем „хора Младих“ Саборног храма, свечане песме у част Успења Пресвете Богородице, „В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси, Богородице, преставиласја јеси к животу, Мати сушчи Живота: и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја“, отпочеле су Госпојинске свечаности.
Јереј Зоран Врбашки поздрављајући Његово Преосвештенство Епископа шумадијског Господина Јована, председника Скупштине града Крагујевца господина Сашу Миленића, председника Црквене општине Саборна црква, господина Милана Брковића, свештенство Саборног храма, госте, упознао нас је са програмом Госпојинских свечаности које ће трајати до Мале Госпојине 21. септембра.
Госпођа Славица Ђорђевић, помоћник градоначелника града Крагујевца, предивном беседом званично је отворила Госпојинске свечаности, рекавши: Мени је ове године поверена велика част да озваничим почетак  Госпојинских свечаности, које град Крагујевац подржава и помаже, са жељом да оне постану и остану део наше културне и духовне баштине,  да овај период године постане препознатљив за овај град.

Беседа Госпође Славице Ђорђевић

Цвет и круна нашег културног наслеђа јесу сакрални објекти. Они припадају живом организму нашега Господа Исуса Христа,  а створени су у једном одређеном историјском тренутку. Та замисао простора, структура, облици, то је ред највиших остварења у архитектури, а опет значајна духовна и културна средишта нашег народа, трезори највреднијих остварења, материјалне културе.  Они су сведоци наше духовности и нашег постојања.
У таквом простору је очувана традиција, молитвено огњиште није загашено, оно траје од тренутка када су високе зидине заштитиле људе, који су разумевши своју пролазност, осетили потребу да се посвете ономе коме дугују своје постојање.
Захваљујући тој изузетној ризници сведончанстава, сабираној столећима, многим поколењима био је могућ жив духовни сусрет са оснивачима, градитељима и украситељима наше вере, и они нам заправо откривају  какав је људски живот у своме савршенству, а управо је Мати Божија, Пресвета Богородица Марија Дјева, најбољи пример и савршенство људскога рода.
  У Њој ми препознајемо оно што је Бог од човека прижељкивао када га је створио.  Гледајући њену чистоту, њену љубав према Богу, њено савршенство ми схватамо њену величину и огромну нашу немоћ, да без ње било шта постигнемо. Када мислимо на њену небеску љубав и на читав њен живот постајемо свесни, да је управо такав живот, истински и људски живот, и тако увиђамо колико смо у ствари далеко од њега. Њена љубав била је тако велика, како је била велика и сила светости, коју је у себи имала и сила њеног живота да ју је Христос отргао од смрти, и тиме управо њеним Вазнесењем, почело је васкрсење свих нас.

Срећко Зечевић, јереј