Још један „део неба на земљи“, како рече преовећени владика у својој беседи, дело је вере и љубави, оних који су учествовали у изградњи овог богоугодног дела. „Није велика као Студеница, Хиландар или Пећка Патријаршија, али по своме духу, који је призван приликом освећења, ова светиња је равна њима. Биће и још већа, ако верни народ који буде у њу долазио, буде се освећивао животом својим, трудом, љубављу и  Св. причешћем“. Подсетио је епископ своје епархиоте, „да причешће није обичај, већ живот и догађај у коме се сваки појединац сусреће са Богом“.

Беседа епископа Јована

Ова светиња је саграђена за непуна четири месеца, руком вредног неимара Радише Милосављевића из Вучића код Раче, по замисли архитекте г. Радета Прокића из Крагујевца. Ктитор овог новоосвећеног здања је г. Владимир Којанић из Лапова и почивша му супруга Милица са децом. Велики добротвори су г. Оливера Ђурђевић из Градца и г. Момчило Панић из Црног Кала, који су поклонили имање, на којем је саграђен овај Св. храм. Додељене су им Архијерејске грамате признања. Епископ се захвалио и свештеницима, нарочито надлежном свештенику протојереју-ставрофору Звонку Витићу и председнику општине Баточина, г. професору Радиши Милошевићу, којем је доделио орден Вожда Карађорђа, а ктитору храма г. Којанићу орден Светога Саве другог степена, којег је Свети Архијерејски синод СПЦ, на предлог епископа Јована, одликовао ктитора овим високим одликовањем.

Обраћајући се присутном народу, епископ је цркву назвао мајком и замолио је народ, да мајку цркву не остављају саму, јер је у њеном крилу најтоплије. Позвао је народ на љубав и слогу, али предходно да имају јаку веру, која зближава.

После литургијског сабрања, приређена је трпеза љубави.

протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић