Данас, Православна црква слави подизање, уздизање или како би се то рекло на старом српском језику Воздвижење Часног Крста или у нашем народу познат као Крстовдан. Црква данас слави успомену на један догађај из историје хришћанства. Наиме,  једном приликом мајка цара Константина, Јелена, обилазећи Свету земљу у којој је живео Господ Исус Христос, данашњи Израел, хтела је да нађе Крст на којем је разапет Исус. Један старац по имену Јуда, једини је знао место где се налази Крст. И заиста, на Голготи, месту страдања Христовог, нашли су три Крста. Који је крст Христов, то су сазнали када је оживео један мртвац. Пронађен Христов Крст је свечано уздигнут од стране Јерусалимског патријарха пред сабраним народом да га сви виде.

У понедељак на навечерје празника Крстовдан, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован са свештенством Саборног храма, служио је свечано бденије. Пред крај јутрења када се пева свечано: «Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни помилуј нас», Епископ је узео Часни Крст, украшен босиоком и цвећем, и у свечаној литији га пренео из олтара до средине храма, и подигао га у ваздух са четири стране (јужне, источне, северне и западне), што символише четири крака Крста. Јер Крст Часни преиспуњава свецели космос, сабира свецелу твар љубављу Христовом. Поставивши Часни Крст на постоље насред цркве, Епископ се заједно са читавим сабрањем верног народа поклонио Часном Крсту, уз певање молитве:

Крсту Твоме клањамо се, Владико,

И свето Васкрсење Твоје славимо.

На сам дан празника Воздвижења Часног Крста, Преосвећени Владика Јован са свештенством Саборног храма у Крагујевцу и верним народом, служио је Свету Архијерејску Литургију.    

У својој беседи после прочитаног јеванђелског зачала Преосвећени Владика је између осталог рекао: Крст је жртвеник на који је Христос принео самог себе за цео свет. Отуда сво смирење, мука, бол, патња, смрт, што је преузео Христос на себе, управо се врхуне у крсту. Целокупно дело Христово, сво Његово човекољубље, сажима се у крсту. Зашто? Зато што је Он на крсту победио смрт.

Срећко Зечевић, јереј