Током Литургије, а по прочитаном јеванђељу по Јовану зачало 65. упућена је свима н архијерејска поука која говори о вери или уверености да нас Господ никада и ни у чему неће оставити, да нас држи и води најбољим путем и да ће све привести добром крају (пример је апостол Тома и допуштање њему да се дотакне тел Васкрслог Христа). Неопходно је имати силовито уверење у нама да је све од Њега, па било и непријатно, да је све Његова воља света, потребно је живети мирно у преданости вољи Божијој. Оваква вера је изнедрила мученике (св. архиђакона Стефана), а после њих и вољне стадалнике, пустињске подвижнике. Она свуда подстиче на побожност и живљење у духу који прати речи апостола Томе после додиривања ребара Христових “Господ мој и Бог мој”.
По завршетку причешћа верних пресечен је славски колач и одслужен је помен за настрадале Србе на територији републике Хрватске у току ратних дејстава.
Преосвећени је угошћен у крипти храма за трпезом која је продужетак ове тајанствене Тајне Вечере којом нас Господ везује за Себе али и међусобно, везом Нераскидивом (Собом Непролазним).
Беседа епископа шумадијског Г. Јована
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/2076-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D1%83-%D0%B1%D0%BE%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D0%BD#sigProId59a627d0f3