Будући да данашњим даном наша Света Црква прославља Максима Исповедника, Владика Јован је беседећи на 64. зачало Јеванђеља по Луки нагласио да је у његово време Црква била узнемиравана споља и из унутра. Секташи су мислили да су они Црква управо зато што су се из ње издвојили. Узнемирени сопственом савешћу, секташи тврде да су они у праву и настоје да увере друге људе у то. Одвојени од Бога и од Цркве, не мире се са тим, већ траже окружење које ће их разумети, штитити и оправдати. С друге стране, Господ вечношћу нормира веру својих следбеника. Зато верујући пролазе кроз искушења. Веру коју човек носи у себи не задовољава Господа. Он тражи да веру јавно исповедамо. Ово тражи смелост, љубав, усрдност и то нас узвисује као хришћане. Ходимо по Земљи, али смо мислима на Небу. На литургији исповедамо Символ вере и у њему Васкрсење. Да би се то збило, потребно је да се у човека усели Дух Свети. Зато нас Јевађеље опомиње да се хула на Духа Светога неће опростити, јер када Дух Свети уђе у нас Он нас руководи, храбри, просветљује и води познању Христа. Он је наше очишћење и наше спасење, биле су речи из беседе Владике Јована.
Беседа епископа шумадијског Г. Јована
Након одслужене литургије, Владика је посетио братство Старе крагујевачке Цркве у парохијском дому.
ђакон Мирослав Василијевић