У речима изговореним на Светој Литургији Владика нас упозорава на наше призвање, да дарове које нам је дао Спаситељ и Створитељ искористимо на спасење како своје, тако и наших ближњих. Бог даје дарове, али реално на тражи више од онога што можемо. Но то не значи да треба да се заклањамо иза нама својствених изговора, већ да стално корачамо стазом спасења. Прави пут ка Богу је заправо пут љубави и подвига. На том путу се од нас очекује и опрезност од произношења својега Ја, које зна често да дарове, подвиге и плодове спасења припише самоме себи, а не благодати Божијој. Страшно је не преиспитивати себе. Исто толико је страшно уносити своје у Цркву, а при том пренебрегавати и реметити јерархију, јер дарови и благодат управо кроз њу дејствују.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у цркви Свете Петке у Крагујевцу

протонамесник Драган Брашанац