Током свете Литургије Владика Јован се обратио беседом сабраном народу, говорећи о значају и смислу поста и о два пута којима људи ходе у свету – путу уском и тешком који води у живот и путу широком и лагодном који води у пропаст. Широки пут, иако се чини да је лагодан и сигуран, ипак се временом сужава и онога који њиме иде стеже и саплиће и неминовно га води у погипао, док се пак уски пут полако али сигурно шири, пружајући ономе који њиме иде све већу сигурност и снагу и крајње спасење, јер је то Божији пут и пут свих праведника Божијих.

Управо зато, истакао је Владика Јован, време поста је време нашег поправљања и време исправљања пута живота нашега, а молитва је најбоља помоћ у томе. Поготово ова дивна молитва светог Јефрема Сирина, коју кроз цео пост свакодневно понављамо и кроз коју сагледавамо целокупну нашу духовну борбу. “Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми”! Ово су четири страсти, четири змије које трују и убијају све божанско и све људско у човеку, а међу њима предњачи лењост, из које извиру све остале страсти и погрешке наше. Лењост човека одваја и удаљује од Бога, али исто тако удаљује и од другога човека, јер када нас лењост обузме, ми смо неспособни да се боримо и за своје и за туђе спасење. Зато се морамо потрудити да кроз пост и уз помоћ поста надвладамо сваку страст и слабост нашу, а посебно лењост, истакао је Владика Јован.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

После свете Литургије у сали парохијског дома ђакон Милош Ждралић је прочитао реферат на тему „Слобода и канонска послушност свештеника“, начон чега је развијена плодна дискусија о смислу слободе у Цркви и значају послушности која засигурно извире из правилног поимања слободе. Ово душекорисно сабрање Цркве у Аранђеловцу око свога Архипастира завршено је заједничком трпезом.