Из изјаве Господина Јована, епископа шумадијског, некадашњег патријарховог викара, поводом његовог упокојења, која је насловљена: „Наш велики духовник сада је велики молитвеник пред Господом“, издвајамо: „Њему на устима је била непрестана молитва, а од како је постао српски патријарх свакодневно је служио свете Литургије. Те Литургије су тако омолитвениле душе Београђана и шире. Он се сваки дан молио, служио, а када је отишао у болницу, причешћивао се као што се причестио непосредно пред данашње представљење.
Ми се молимо Богу да га прими у Царство небеско, а сигурно је у Царству небеском. А ја га молим да се моли и за бивше братство, да се моли за мир у Цркви, мир у народу, мир у држави. И верујем, као што се увек молио за све нас, да ће се од данас молити пред Престолом Свевишњег. Јесмо изгубили великог духовника, али смо добили једног великог молитвеника пред Престолом Свевишњег.“
Из богатог богословског опуса покојног патријарха, у овом броју „Каленић“ издваја део одговара на питање – о честом причешћивању верника – из књиге „Нека питања наше вере“. О порукама које нам је оставио блаженопочивши патријарх Павле пише угледни професор Универзитета у Београду Жарко Требјешанин, који, између осталог, истиче: „Патријархов овоземаљски живот је окончан, а његово послање испуњено. Свом синовцу је, кажу, оставио сат и будилник, а свима нама свој честити лик подвижника и бесмртне духовне дарове. У аманет нам је оставио тежак задатак да будемо људи, да не чинимо зло, да разумемо и поштујемо друге људе, нације и вере. На нама је колико ћемо послушати ову благу реч, да ли ћемо се пренути и кренути путем духовног и моралног преображаја.“ „Каленић“ преноси и део расправе професора црквеног појања у Карловачкој богословији Предрага Ђоковића о утицају црквеног појања на духовно узрастање - према пастирском деловању патријарха Павла.
Носећи теолошки текст овог броја "Каленића" је реферат "Православна Литургија и брига за творевину", који ја на Међуправославној конференцији за заштиту животне средине (Inter-Orthodox Conference on Environmental Protection), одржаној на Криту 1991. године, прочитао митрополит олтенијски Иринеј Поп (Румунска православна Црква).
Већи део простора, предвиђен за актуелне догађаје у Шумадијској епархији, издвојен је за извештаје о освећењу новоподигнутих храмова у Епархији. Сликом и речју сведочи се о молитвеним скуповима током којих је Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован осветио нове цркве, Свете Анастасије Српске у Копљарима код Аранђеловца, Светог великомученика Георгија у Рабровцу код Младеновца и Преподобног Симона монаха у Даросави. И у овом броју, у епархијском летопису, могу се пратити извештаји о канонским посетама шумадијског архијереја манастирима и парохијама. Међу осталим актуелностима, издвојене су вести које се односе на запажен наступ издавачке куће Шумадијске епархије на овогодишњем Сајму књига у Београду, односно на јавно представљање најновијих књига „Каленића“ у крагујевачком Епархијском центру и на литургијско-молитвено прослављање празника Светог Јована Златоустог, патрона Крагујевачке богословије.
Препоручујемо и есејистичко-богословски текст Срђана Радмановића, младог теолога на постдипломским студијама у Шамбезију, "Пут у Дамаск", о вечној актуелности учења светог апостола Павла, а поводом обележавања две хиљаде година од његовог рођења.
Књигу Ричарда Темпла "Икона и тајновити извори хришћанства", којом је "Каленић", Издавачка установа Шумадијске епархије, започео нову едицију "Зограф", посвећену црквеној уметности, приказује др Вилота Цветковска Оцокољић. А нова књига ове библитеке, "Беседе иконописца" архимандрита Зинона (Теодора), најављена је текстом Ирине Јазикове о црквеном сликаству оца Зинона.
"Каленић" се у овом броју сећа недавно преминулог угледног професора и историчара Симе Ћирковића, који је заслужан и за разјашњење многих важних питања црквене историје у Шумадији, на пример о ктитору манастира Каленића.
