Молимо и позивамо све: свештенство Српске православне цркве, све оне који су познавали, волели и поштовали оца Миливоја и све верне и побожне Србе, да у суботу 30. маја један минут свога времена посвете молитвеном сећању на настрадалог и намученог проту оца Миливоја Ћирића. Отац Миливоје поред тога што је био велики верник и поклоник многих Српских светиња, Цркава и манастира, био је и неуморни проповедник Вере Христове, проповедник правде и истине, и хришћанске љубави. Увек је говорио да не чинимо другима оно што небисмо желели да други чине нама. Упућивао је чланове своје породице и све вернике на дијалог љубави и толеранције, да треба увек помагати све оне који су у невољама и немаштини. Искрено је волео своју Цркву, свој народ и своје парохијане, и служио им на најбољи могући начин. Био је вредан и радан човек. Као домаћин у својој породици оставио је незаборавне успомене и добра дела. Имајући апсулутну љубав и поштовање својих парохијана, са њима је саградио три Цркве: Цркву посвећену Св. великомученику Пантелејмону у катунским виноградима, Цркву Св. Екатарини на новом варваринском гробљу поред које почивају остаци његовог измасакрираног и намученог тела, и Цркву светој и једносуштној и животворној и нераздељивој Тројици у Катуну чија је градња била приведена крају, али по Божјој вољи отац Миливоје није доживео да иста буде освећена.
“Мученичка смрт проте Ћирића мога школског друга дубоко ме је погодила и потресла као и све оне који су га познавали, велели и поштовали. Био је врло одан Цркви, што је својим делима показивао. Његова смрт је велики губитак за Српску цркву, српски народ и за његову породицу. Радо слушан као парох у Цркви, врсан проповедник, омиљен у својој парохији,” изјавио је Његово Преосвештенство Епископ Нишки Иринеј редакцији листа “НОВОСТИ” непосредно после трагичне смрти оца Миливоја. Смрт проте Миливоја, његово свештеничко пожртвовање да помогне настрадалима када је пала прва бомба на Варварински мост (који је у непосредној близини Цркве у Варварину) и његово страдање када је пала друга бомба, остаће као светао пример пожртвовања да помогне људима у невољи, пример достојан венца мученичке славе. Десет година је прошло, проћиће још много деценија, али ће бити ретко таквих личности као што је био наш брат у Христу, отац Миливоје. Светао пример хришћанског духа, човекољубац и миротворац достојан мученичке славе кога се ми молитвено свакодневно сећамо, и молимо се Богу Васкрслом да се по вери и у вери православној опет видимо као што смо се гледали давне 1948-1952 године у школским клупама.
И у овом дану 10-годишњице страдања оца Миливоја његовој породици: супрузи Душици, ћеркама Лели и Верици и унуцима молитвено од Господа Бога Свемилостивог желимо утеху и охрабрење. Бог да прости душу великог човека и свештенослужитеља оца Миливоја, а међу нама трајна успомена.
Његови школски другови:
протођакон Ђорђе Чекеревац –Лондон
протојереј Слободан Ратковић –Златибор
протојереј Живомир Жоле Миловановић –Крагујевац
