За певницом су били богослови матуранти са професором Иваном Топићем. После прочитаног Јеванђеља по Марку, и речи Христових: “Пустите децу да долазе к Мени” (Мк 10,14), по благослову Високопреосвећеног Митрополита беседио је ректор богословије протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић:

“Ове године се навршава 25 година постојања наше школе, самосталног постојања. Такоће, данас, првог септембра, у нашу школу је дошла 29. генерација богословаца.

Признаћете да то ипак није мало, да четврт века наша школа обавља мисију на корист наше Цркве, а на спасење свих оних који учествују у том делу. Ја би пожелео, браћо и сестре, са благословом нашег митрополита, а уз подршку свих наших професора, да посебно поздравим наше нове ученике. Тренутно их је 20, надамо се и 21. Још једном добро дошли. Дозволите ми, браћо и сестре, да се ипак посебно њима обратим, јер за њих је овај дан посебан. Јутро, кад сте се пробудили, ван своје куће, ван својих кревета, предпостављам да сте били свесни колико вам се живот променио. Дакле, од данас ништа више неће бити исто као што је било јуче. Од данас сте ступили на стазу којој, рекао бих, нема краја. Стазу личног напредовања, стазу служења Цркви, али за сада да се ограничимо само на ово ваше лично напредовање. Вероватно сте и у основној школи од ваших професора слушали такве речи, да треба да напредујете, да учите, и то је свакако било добро. Али бих ја желео да вам скренем пажњу на једну посебну ствар и посебну чињеницу која је од пресудног значаја за живот у Цркви. А искористићу зато личност Пресвете Богородице, јер се још увек налазимо у попразнству Великог Богородиченог Празника Успења Пресвете Богородице. Кад наступи пуноћа времена, посла Бог Сина Својега. Иако су ваше године младе, вероватно сте имали искуства да не можете да учините поједина дела баш онда кад ви то хоћете.

Пробате нешто да урадите, па не иде. Па пробате други пут, па не иде. Ако сте довољно упорни, иако вам је то важно, пробаћете и трећи, пробаћете и четврти пут. Иако будете до краја упорни, онда ћете у неком моменту да остварите то своје дело и зачудићете се како сте то урадили овог пута лако. Свему има време, ваше време је ово. Данас је први септембар кад наступа ваше време и ваша пуноћа времена. Ко је за Цркву и како, да ли је пуноћа времена, ето само некакав проток времена, па у неком моменту се нешто посебно деси. Не, људи су пуноћа времена, а у овом случају пресвета Богородица је та пуноћа времена. Дакле, на непрестани призив Божији и непрестану жељу Божију да спасе човека, човек може да се оглуши од тај призив, а може и да га прихвати. Оног момента, кад га прихвати, онда настаје пуноћа времена. И то су те речи пресвете Богородице: “Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи Твојој”. То је оно и она реченица са којом Вас ми позивамо да почнете Ваше школовање данас. Дакле, вама је упућен позив, ви треба на њега некако да одговорите. Оно што је црквен одговор, следујући пресвету Богородицу, је да данас кажете: “Ево слуге Господњег”. И да то буде одлучно, да то буде свесно, посебно се свешћу да ће бити скретања, да ће бити клецања, разних проблема, али да ту данашњу своју подлогу увек имате у виду. Дакле, да данас треба да кажете: “Ево слуге Господњег”. Биће разних искушења, како сам рекао, биће разних невоља, али не треба никада да доводите у питање тај ваш основни одговор. И само у том случају ћемо имати као помоћника Духа Светога, кога данас призивамо, управо из ових разлога. Управо из разлога да бисмо разумели вољу Божију, из разлога да бисмо били послушни Богу. Дакле, то је оно што је основна карактеристика наше вере и чему се учимо од пресвете Богородице, јер она је та која је у име целог људског рода рекла, “Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи Твоје”. Дакле, хришћани су они који следују таквом одговору. И на то вас ми позивамо данас да размислите добро о свему, и да увек ово имате, да сте данас, првог септембра 2025. године, ви рекли: “Нека ми буде по речи Твојој”. На тај начин ће вам школовање бити, рекао бих, лако. Нећете имати неких великих проблема, јер сте кључни одговор дали. Кад нема то кључног одговора, у напредовању, школовању, учешћу у образовању, онда све постоје тешко, а на крају постане и све бесмислено. Са тим жељама ја бих рекао, са тим молитвама, јер призив Светог Духа је пре свега молитва. Дакле, да Дух Свети буде тај у коме ћемо моћи да потврдно одговарамо Господу и који ће нас водити и током Вашег школовања, али и током живота свих нас у Цркви. Са тим молитвама, још једном, у име и нашег митрополита, у име свих професора овој школе, ми вам желимо добродошлицу да се што пре привикнете и на школу, и на начин рада, да то поновим још једном, увек имате то на уму да сте Господу рекли: “Ево слуге Господњег”. Амин.”

Беседа протојереја-ставрофора проф. др Зорана Крстића, ректора Богословије “Светог Јована Златоуста” у Крагујевцу и редовног професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду

У наставку свете литургије после светог Причешћа, Високопреосвећени Митрополит је прочитао молитву призива Духа Светога на почетку школске године и покропио је ученике освећеном водом да би “усвајали корисне науке које им се предају, у славу Пресветога Имена Твога, на корист и напредовање свете Цркве Твоје, и познали добру и савршену вољу Твоју”.

ђакон Александар Ђорђевић