Беседом се верном народу обратио Високопреосвећени Митрополит Јован рекавши:

„У име Оца и Сина и Светога Духа.

Браћо и сестре, предивну поуку смо данас чули од светог апостола Павла у овом управо прочитаном апостолу. Ако смо пажљиво саслушали ту поуку, требало би да нас она подстакне управо на живот. Прво са ким ми сарађујемо у овом животу? Да ли са Богом, или са неким другим, или је то, у ствари, само сарадња са самим собом. Апостол Павле данашњем апостолу говори: „Као сарадници Божији, молим вас да не примите узалуд благодат Божју.“ Благодат је Божија Христос, и ко сарађује са Богом, убрзо јесте спреман да сарађује и са другим људима. Онај који сарађује са Богом он Бога слуша. Али ће онда да послуша и другога. Онај, међутим, који сматра да са Богом сарађује на свој начин а не онако како нас учи Црква и Свети Оци већ неки „квази духовници“ уче да сам себи одређујеш живот. А ми смо слаби људи. Онај који не сарађује са Богом, не сарађује ни са другима. А зашто не сарађује? Зато што нема послушности. А зашто човек нема послушности? Ни Цркви, ни ближњима. Иако он каже да сарађује. Па зато што он мисли да је његово све најисправније. И што мисли да нема потребу да слуша другога, или да се повињава реду и поретку у Цркви. Браћо и сестре, ред и поредак су очували нашу Цркву, Православну, кроз ових више од 2000 година. Ред и поредак чувају породицу. Ред и поредак и послушност чувају манастир, чувају парохију, чувају село. Чувају заједницу. Али човек — он бира себи заједницу. И он само слуша, хоће да послуша онога који њему — оно што би рекао наш народ, простите — „иде низ длаку“, који му поглађује све што он ради. И ми мислимо да нам је такав човек пријатељ. Не — такав нам човек није пријатељ, браћо и сестре. Ако мени дође данас човек и каже: „Јоване, немој ништа, то што си данас погрешио — то није ништа“, то ми није пријатељ. Он ми, у ствари, није пријатељ. Он ме још више учвршћује у мом егу. Он ме још више учвршћује у мојој самовољи, мојој саможивости. А кад човек има послушност према Богу — понављам себи и вама — имаће послушност према свему ономе што је у Цркви. А сви смо ми Црква заједно, браћо и сестре. И зато је сваки одговоран за ту заједницу у Цркви. Јер смо породица једна. И сад замислите, у породици имамо 5–6 чланова. И један члан иде на ову страну, други на ону, овај овако ради, онај онако. Та се породица растура. Не само што ће бити растурена физички, него ће духовно потпуно пропасти. Онда та породица не може да се спасе, браћо и сестре. И све док мислимо да више знамо од било кога другог — мада то никад нећемо признати отворено — некако лицемерно, фарисејски кажемо: „Ма не, ја не знам ништа, ја сам грешан.“ Али да ли се то, кад тако кажемо, заиста дотиче нашег срца, наше душе, нашег бића? Ако се дотиче — онда значи да треба да се мењам. Ако се не мењам — ништа ми се није дотакло. Па и ово што је апостол Павле у поуци дао — ако нећу да се променим, ништа ми то не значи. Ништа ми не значи што ћу ја саслушати, што читам из Еванђеља, што читам из Посланица, и тако даље. Јер нам је дато Еванђеље, браћо и сестре, да нам оно буде путоказ. Да нам оно говори како треба да живимо, како треба да се понашамо. И немојмо за све своје поступке тражити оправдање. Чим тражиш оправдање за своје поступке, за своје речи — ти, у ствари, несвесно признајеш да ниси у праву ни у речима ни у поступцима. Дакле, ово што данас апостол Павле каже, „а као помагачи молим вас да не примите узалуд благодат Божију“ — браћо и сестре, сви ми овде који смо у Цркви, данас на Литургији, ми смо крштени, је л’ тако? И ми смо примили ту благодат Божију. А благодат, понављам, шта је благодат? Христос. Е, само је питање — да ли живим у благодати? Односно, да ли живим по благодати онако како ме учи Црква, и Еванђеље, и Свети Оци — или живим у благодати по свом начину? Дакле, свети апостоли, браћо и сестре, као помагачи — заиста су апостоли помагачи. Они су сарадници Христови. А Христос им је предао Себе. А они узвраћају Христу тиме што су Њему предали своју душу. Предали цело своје биће. Предали му оно што сви увек носимо у себи — наш его. Који нам стално говори: „немој да слушаш, човече“, или „слушај, али ћути“. А чим тај што ти је нешто рекао оде, ти радиш опет по своме. Такав човек не може да се спасе. Па макар био у ком год звању, у ком чину, у Цркви или ван ње. Дакле, браћо и сестре — кад смо већ задобили благодат у крштењу, а њу стално обнављамо кроз Свете Тајне, Свету Литургију, али и кроз врлине — онда је чувајмо. Чувајмо ту благодат, да би благодат чувала нас. Ако не чувамо веру, и не живимо по вери, онда ни вера неће чувати нас, браћо и сестре. Апостоли, управо, браћо и сестре, проповедајући и предајући људима Господа нашега Исуса Христа — они нама, људима, предају благодат Божију. Сад, чули смо шта је апостол Павле рекао. Да ли ћемо мало размишљати, кад изађемо из овог храма, о томе шта нам је поручио данас апостол Павле?Јер рекох: благодат се, како се усавршава? У послушности. Или, као што сам већ рекао — ушло на једно уво, на друго изашло. Па онда, шта осећаш, човече? Како онда благодатно дејство осећаш у себи, кад оно што си чуо данас на Божанственој Литургији — заборавиш чим изађеш на врата овог храма? Дакле, браћо и сестре, кажем — апостоли, предајући Христа нама, они нам предају благодат Божију. Јер Богочовек Христос јесте, као што рекох, благодат Божија у свој пуноћи Својој. Заиста, браћо и сестре — у благодати је Христос Спаситељ. Лишен си благодати — лишен си Христа. То је потпуно поистовећење — Христа и благодати, браћо и сестре. У благодати је спасење, у благодати је и освећење, и преображење, и обожење. У благодати је и послушност. Зато свети апостол брижно моли хришћане да не примају узалуд благодат Божију. Не смемо се играти с благодаћу Божијом. А човек се игра с благодаћу Божијом кад живи по своме, а не живи по благодати Божијој. Јер, браћо и сестре, и примљена благодат може да не користи примаоцу ако је он без плода. А благодат оплођује у нама све оно што је божанско, све оно што је црквено. То значи, браћо и сестре, да иако нам се кроз свете тајне даје благодат Божија, она остаје бесплодна у нама ако је ми не унесемо у своју душу, у своје срце, у свој живот, у своју природу. Ако је не унесемо у своје биће, браћо и сестре, ако је не унесемо у своју савест. Али та савест, браћо и сестре, ако је не држимо будном, она ће да се успава. И онда се човек успава. И човек уђе у ону колотечину, како каже наш народ: „Ма, мени је најлепше кад сам у ономе што јесам.“ А шта каже апостол Павле? Он нас позива да будно пратимо благодат, да чувамо благодат Божију. Каже: „Свиња се окупала, па се опет ваља у блату.“ Онда — шта ти вреди што си се окупао? Али прљавштина је својствена свињи. А човеку је својствена чистота. Јер је он у себе примио благодат Божију, која га чисти — под условом да човек жели да се очисти, браћо и сестре. Па ми, када почињемо богослужење, молимо се Духу Светоме и кажемо: „Дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте.“ Али кад човек сматра да је он сам чист, њему не треба чишћење. Зато апостол Павле каже: „Ко је прљав — нека се прља.“ Нека га. Ако неће да се поправи — нека пропада. Али немој тебе да одвуче у своју пропаст. Због своје саможивости, самовоље — немој да ти одеш у ту странпутицу. Ми ако благодат унесемо у своју савест, у своје срце, ако њоме не облагодатимо целокупно биће своје — благодат одступа од нас. Али ми имамо срећу и благослов Божији што је Бог тако добар, да ми, иако изгубимо благодат, можемо да је повратимо. Али само ако се исправимо, ако се покајемо. Благодат лако се задобија. Ми смо је лако задобили — је ли тако? — у крштењу. Али лако се и губи. И све се лако губи ако се не чува. Ако ти неко да, не знам какав драгоцен дар, а ти га не чуваш — која је корист? Онда си злоупотребио његов труд, његову љубав, што је он узео тај дар, скупоцени, и дао теби, мени — а ми се с тим играмо. Тако је са даровима Божијим, браћо и сестре. А то све бива по слободи. Због слободе. Имам слободу — могу да радим шта хоћу. И јесте — ми највише личимо на Бога управо по слободи. Али којој слободи? Оној која мене ослобађа од самога себе. Која ме ослобађа од свог ега. Која ме ослобађа, ово што сам већ поновио неколико пута — од своје самовоље. То је слобода. А није слобода да ја радим шта хоћу. Можеш да радиш шта хоћеш — Бог ти не брани, веруј. Ако си изабрао да чиниш зло, неће ти Бог то забранити. Дао ти је слободу — али ћеш морати да одговараш за ту слободу. Ако слободу злоупотребимо, онда злоупотребљавамо Бога. Онда злоупотребљавамо браћу и сестре. Злоупотребљавамо саму сврху живота — а живот нам је дат за вечност.Зато, браћо и сестре, неће нам много помоћи примање благодати кроз свете тајне ако њима не живимо, ако се бар не трудимо, ако са њима не сарађујемо. Другим речима — узалуд нам је ако смо хришћани само по имену, а не по животу. Још већу казну ћу ја да доживим, који носим и ово што носим — и кад служим у мантији — ако не живим по томе, него живим по својој вољи. Дакле, браћо и сестре, ако имамо обличје побожности — каже апостол Павле — а силе се Божије одрекнемо, не признајемо силу Божију — онда ништа нисмо учинили. То је поручио светом апостолу Тимотеју, свом љубљеном ученику. И Тимотеју, који је у своје време савладао све науке овог света, апостол Павле поручује: „Пази да те многе књиге не изведу из памети.“ А ми? Да пазимо да нас наша, по знацима навода, памет не изведе из оне праве памети. Благодат Божија није узалуд у нама, ако ревнујемо у вери, у љубави, у молитви, у посту, у трпљењу, у смирености, у кротости. Ако у томе ревнујемо — онда се благодат Божија разлива по целом нашем бићу. И онда осећамо као неки поветарац како кроз нас струји — не умемо то да објаснимо, али осећамо. Много тога не можемо да објаснимо. Не можемо да објаснимо ни суштину Божију. Али то не значи да нам је Бог ускратио спознају Његове суштине — у оној мери колико је нама потребно. Али човек хоће и ту да иде испред Бога — хоће да зна све, да сазна шта је у ономе „иза завесе“, шта други човек мисли, какав је он — а не пита себе какав сам ја. А шта каже апостол Павле? „Не скидај завесу до оног времена кад ће је неко скинути.“ Јер не може човек видети лице Божије и остати жив. Ако у томе ревнујемо, онда се благодат Божија разлива по целом нашем бићу, и онда она оплођује наше биће, оплођује нашу душу, оплођује наше срце, оплођује наше смирење. Благодат се мора неговати, као што негујемо нежан цвет. Благодат се мора неговати као што мајка негује своје дете кад га роди. Благодат, кажем, мора да се негује да не би закржљала у нама. Тако каже апостол Павле. И заиста, кад немамо послушности, кад не живимо по Цркви и по Еванђељу — ми, у ствари, закржљали смо. И не видимо то, али онда осећамо немир у себи. А то је разлика од оног што сам мало пре рекао — кад благодат струји по бићу човека, осећа се мир. Али код појединих људи — тај немир им лепо изгледа. И угодно им је у њему. Али, све има крај. Зато нам апостол Павле каже — да напредујемо у благодати. Јер се у њој или напредује, или назадује. Ево, данас прослављамо једну велику угодницу Божију — Свету Ефимију. Узмите њено кратко житије, па прочитајте у Триоду. Па ћемо видети како она није узалуд примила благодат Божију. Напротив — усавршавала се из дана у дан у благодати Божијој. А да би се усавршавала, морала је да се одрекне себе. Својег ега. Своје гордости. Своје непослушности. Одрекла се, узела крст свој, пошла за Христом. И онда се усавршавала у благодати Божијој. Ето, толико векова је прослављамо, браћо и сестре. Па угледајмо се мало. И замолимо и њу. Замолимо и светог апостола Павла, који нам каже да водимо рачуна да благодат не буде узалудна. Замолимо и њега, и Господа, и све свете — да нам помогну да се усавршавамо у благодати Божијој, а не у свом егу и својој непослушности.

Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након одслужене Литургије и причешћа верног народа, Митрополит Јован је присутнима поделио иконице и свој Архијерејски благослов.

ђакон Немања Стојковић