Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља верном народу се обратио Високопреосвећени рекавши:

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже Бог браћо и сестре.

Текст данашњег Јеванђеља које смо овде чули пун је поука, а тиме и врло садржајан. Но, да би човек разумео и прихватио јеванђелске истине и поуке које нам данас сам Господ говори кроз уста јеванђелиста Матеја, на првом месту потребна је вера у Господа нашега Исуса Христа, али исто тако колико нам је потребна вера, толико нам је потребно да слушамо реч Божију и да слушајући реч Божију да је испунимо. Реч Божија се слуша вером, реч Божија се слуша тако што човек целога себе усресреди на оно што Господ Исус Христос говори, односно Јеванђеље. Потребно нам је да знамо да слушамо реч Божију, јер који слуша реч Божију и труди се да разуме, томе Дух Свети открива правилно разумевање порука Господњих. Човек који мисли да може да разуме својим умом најмудрије речи, а то су речи Христове, тај човек је у заиста великој заблуди, тај не дозвољава Духу Божијем да му помогне, да му открије значај сваке речи Христове, јер свака реч Христова у ствари јесте Божанство, јесте сила, јесте моћ, зато се и каже “И рече Бог да би светлост и би светлост”. Браћо и сестре, онај човек који не слуша Боганего слуша самога себе или онога кога је он изабрао да слуша, никада тај човек не може разумети ту благу вест Јеванђеља, која човека крепи, снажи, која му даје радост. Да би човек могао да схвати реч Божију потребно је да има чист ум, али исто тако је потребно да човек има чисто срце и духовни вид што је врло важно, о чем нам управо данашње јеванђеље говори. Када кажемо духовни вид, то не значи да треба да занемаримо овај наш телесни вид јер све што имамо то је дар Божији и око је наше дар Божији. Човек је толико дарова примио и не сме да буде окамењеног срца, па да на дар не узврати дар. Само не благодаран човек мисли да њему треба сви да дају а да онне треба ништа да узврати. Не можемо да тражимо од човека љубав ако ми нисмо дали љубав. Човек који нема љубави он нема ни жеље ни воље да Цркви као заједници Божијој учини, него све мисли да ће то неко други урадити. Човек треба да први покаже примером, и када то покаже видеће то благородне душе па ће притећи у помоћ. Када човек мисли да све најбоље ради у животу, тај човек је тешкој заблуди. Но, поред овога што човек треба да има чист ум, чисто срце и добар вид, потребно је знати да нам је Бог даровао овај телесни вид, телесне очи да сагледамо и да се дивимо творевини Божијој. Нама је Бог даровао вид да би видели лице један другога и да са лица читамо ко и шта је тај човек, колика и каква је његова вера, на лицу се види да ли тај човек веру превара у дела. Човек који има у себи тог духовног садржаја он то види на лицу другога, али такође види и оно превртљиво лице коме је стало само да угоди некоме. Човек треба да у човеку види икону Божију. Свети оци кажу да би узалуд сунце сијало кадачовек не би имао телесни вид па да се диви том сунцу, који подједнако греје и праведнике и грешнике. Они добри знају да захвале Богу што је дао сунце, они други не знају да захвале или кажу да могу и без сунца. Како каже владика Николај да би узалуд било цветање свећа ако човек нема тај вид да види. Онај који има веру и смирења о зна да благодари Богу, а они други мисле да је то све само од себе настало. Има она лепа латинска изрека “Од живога само живо”, мртво не може да производи живо. Но, да би човек све ово видео потребно је да буде просвећен Духом Светим, а човек се просвећује онолико колико Духом живи и онолико колико има Бога у себи. Свети Григорије Палама каже да је око управо тај човеков здрав ум, али ако је човеков ум расејан ту нема здравог ума. Зато се у богослужењу често молимо “расејани мој ум сабери Господе”. Када човек не види Бога он не може видети ништа што је Божије, него само што је његово, само се диви неким својим делима, неким својим успесима. Ум је чист онда када може да осети Божије присуство, то је врло бажно браћо и сестре. У данашњем Јеванђељу Господ нас саветује и каже да се чувамо лажне оданости, и додаје да не можемо служити два господара, не можете служити Богу и ђаволу. Браћо и сестре, најопаснији је дволичан човек, он највише гледа како да угоди другоме а не Богу. Како ће другоме да дотури неке информације о другима, али зато неће да другима да достави информације о себи. Такви мисле да је најбитније угодити другима, а са Богом ће лако. Док не угодиш Богу не можеш правилно да угодиш другоме. Знамо ли колико у свету постоји лажних пријатељстава? Човек на жалост ствара лажне пријатеље, човек бира пријатеља према себи, нажалост не бира пријатеља који је поштен и који га прихвата такав какав јесте. Ако се служи истином човек, истинољубивог пријатеља ће увек наћи. Браћо и сестре, морамо да схватимо да нас Бог воли, али да ли ми волимо Бога? Сви ћемо одговорити да га волимо, али како га волимо, како му служимо у истини или обманама? Живимо у времену у ком људи свој образ потчињавају користима и тако се понижавају морално и морално деградирају, и такви људи пропадају. Замолимо Господа да просветли наш ум па да се мало више бринемо о свом спасењу, о свом хришћанском и јеванђелском животу, па ће нам онда бити јасне речи данашње јеванђелске речи. Човек је без Бога у ствари у бунилу. Ми до Бога долазимо преко човека, преко правог човека. Има добрих људи, али човек изабира да га окружују они какав је он, а он уопште није размислио нити ставио себе испред себе него мисли да ће својим умовањем и реториком да заваравам другога да би он о мени мислио што боље. Браћо и сестре, каже Господ “Светиљка је телу око, ако око твоје буде светло све ће у теби бити светло”, ако Бога имамо у себи онда нећемо ружно казати другоме, не да нећемо казати него нећемо ни помислити другоме. Наравно да око светло и бистро оно види све бистро, човек види само оно што он жели да види и чује само оно штожели да чује. Ако човек жели да види светлост Дух свети ће га очистити и упутити да види светлост. За оне који злоупотребљавају свој вид и слух Господ каже “очи имају а не виде, уши имају а не чују”. Нама је Бог дао и очи и уши само треба да знамо како их усмеравамо, нама је Бог дао и телесни и духовни вид, али како је то често говорио владика Николај, ономе коме су затворене духовне очи а телесне нису прогледале, ништа не види и обрнуто, коме су затамљене телесне очи видеће само таму. Зато саберимо се, учинимо неко добро дело другоме ако желимо да нама добро чине, служимо се истином и само истином а не лажима. Када стојимо у истини, како каже Господ “Познајте истину и истина ће вас ослободити”, лаж нас неће никада ослободити она ће нас све више заробљавати, браћо и сестре. Ми имамо Христа, Светлост и Истину и он просвећује свакога човека који долази на свет, наравно који хоће да буде просвећен. Бог жели да се ми просвећујемо, да се просвећујемо истином.

Бог вас благословио.”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави.