Митрополит је у својој беседи рекао:

“Срећан празник Светог Јоаникија. Срећна слава овоме храму који посвећен њему, нека је срећан и благословен наш долазак у ову светињу у ову свету обитељ. Светињу која је овде, као и сав овај крај заливен светом мученичком крвљу Светог Јоаникија.

Заиста, браћо и сестре, велика је тама у народу била у време живота Светог Јоаникија. Та тама, помрачала је ум братски да брат удари на брата, а кад тама обузме разум људски, онда заиста човек не зна шта ради. Он онда и кад зло чини, он мисли да чини добро. Тако је било у време живота Светог Јоаникија, где заиста тама обузела и наш род, али Господ који све види, који све познаје, који зна све нас, Он управо у тој тами увек у тој тами пошаље неког светог човека, неко свето биће да светли у тами. И то је разлог што смо се ми као српски народ, браћо и сестре, одржали толико векова будући да смо били у ропству. У ком ропству? У чијем ропству? У ропству оних који не верују у Бога и који не носе крста и који се не крсте. Рекох и понављам, била је то велика тама, али ето и у то време Господ је послао овог дивног мужа Црвке, Светог Јоаникија, велико светило православља у то време да засија у тами да би народ имао негде бар неку светиљку, неку малу свећу, неку упаљену свећу да га води и руководи да не потоне и да не пропадне. И о томе нам управо говори Свети апостол Павле кроз данашњи прочитани апостол који смо ми овде сада чули, браћо и сестре. А он апостол између осталог каже: “Бог који рече да из таме засија светлост, он засија у срцима нашим ради просветљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа.“ Каква дивна реченица, каква поука, браћо и сестре. Поука да схватимо драги моји да само Бог из ничега ствара свет, а из таме изводи светлост. И тако Бог чини, браћо и сестре, непрестано и данас и тако ће чинити све до свршетка света и века. Наше тело, браћо и сестре, је у ствари тама. У њему је заробљена наша душа, а свети апостол Павле каже да је и тело и душа, да су за Господа, али у ту таму Бог је унео зрнце божанске светлости дајући боголику душу телу која кад се са вером, љубављу, молитвом између себе тару, распаљује се у велику светлост. Кад кажем тару, ви знате да кад узмемо ружу па кад је протрљамо, она све већи мирис пружа и тако кад се таре љубав између себе, нада и вера, она све више мирише и мирише. И зато ће апостол Павле рећи за нас хришћане да смо ми мирис Божији и благо оном човеку, благо оном хришћанину који се труди да одржи у себи тај мирис благодати Божије којом смо задојени и коју смо благодат задобили у Светом Крштењу на првом месту, али ту исту благодат ми, браћо и сестре, обнављамо кроз Свете тајне и врлине, а на првом месту кроз Свету Тајну покајања и Свету Тајну причешћа. И заиста у таквој светлости, ми видимо истиниту светлост тј. видимо Бога. Бог живи у светлости, браћо и сестре. То је та светлост која просвећује и освећује свакога човека који долази на свет. Е сад, до нас стоји хоће ли нас та светлост Божија обасјавати или ћемо ми преко те светлости Божије навући таму, своје злобе, своје пакости, своје мржње. Дакле, браћо и сестре, кад нас је Бог створио он је у нама како то каже Свети старац Јустин Ћелијски он је у нама запалио светиљку која треба да обасјава управо тај наш унутрашњи живот и да разгони таму греха и страсти и наших слабости. Та светиљка, понављам јесте Боголика и Богочежњива душа наша за које је сам Господ рекао у Јеванђељу: “Шта човеку вреди да цео свет задобије, а душу своју изгуби?“ Пазите, душа вреднија од целога света, а браћо и сестре, душа се лако губи. Ако не стражаримо над душом својом, над умом својим, над мислима својима, над речима својим, на делима својим ако не стражаримо све ће то да оде у супротном правцу и одвешће нас тамо где не треба. Где ће нас одвести? Одвешће нас од Бога. Од Цркве. Одвојиће нас од родитеља, одвојиће родитеље од деце, комшија од комшије, народ од народа. Али, браћо и сестре, само када Бог благодаћу својом упали ту свећу коју рекох душе наше и обасија срца наша, е тада се тај наш духовни вид (а не заборавимо да сваки од нас има два вида, телесни и духовни, знамо колики је значај телесног вида, али још већи значај духовног вида) Да би човек духовно прогледао, он треба Духом Светим да живи. Он треба да живи у врлинама, он треба да живи у љубави, вери, нади. И заиста, тад се наш духовни вид оспособљује да види управо оно што не може да види телесни вид. Шта онда духовни вид види, браћо и сестре? Он види управо ту вечну Божанску светлост и оспособљује да види ту Божанску славу у лицу Господа нашега Исуса Христа, Богочовека. А апостол Павле каже: “Ко у лицу Исуса Христа не види Бога, заиста је слеп.“ Духовно је слеп. Заиста је тама ослепела очи душе његове. Боголика душа у телу нашем то је, браћо и сестре, како бих рекао вечно божанско, непролазно благо, а то благо је, браћо и сестре, у земаљском сасуду како каже апостол Павле како назива тело, у земаљском суду нашем. Али та божанска светлост у души нашој смањује се чим се ми удаљимо од Бога. Чим нам ослаби вера,онда све у нама слаби оно што нас краси као човека, као Икону Божију. Кад ослаби вера, све у нама слаби и љубав и нада. Кад ослаби вера, онда човек заиста се предаје ништавилу јер нема у шта да верује, зато је вера та која нас носи, јер ми вером како то често говорим, браћо и сестре, ми вером усељавамо Бога у себи. И све нам бива по вери нашој. Каква нам је и вера, верујте такав нам је и живот, верујте немојте да се заваравамо. Али вера, она се не састоји на језику и на уснама, она се састоји у делима. Ако веру не потврђујемо делима ништа нам је та вера. Ништа нам не помаже, браћо и сестре, него вера са делима. Зато каже Свети апостол Јаков: “ Вера без дела је мртва.“ А делати добро значи бити уз Бога, а кад је човек уз Бога, браћо и сестре, онда је он уз сваког другог човека. Онда он гледа човека као горег од себе, напротив, вера нас учи да гледамо сваког другог да је бољи од себе, али та несретна гордост, та сујета – ја сам ја, боље знам од другога. Чим си помислио да си бољи, ти си уствари казао да ниси добар, да ниси бољи од другога. Дакле, браћо и сестре, чим се каже удаљавамо од Бог, а од Бога се удаљавамо када грешимо, а грех улива у кандило вере наше како је то говорио Свети владика Николај. Успимо у кандило воду, хоће ли да гори вода? Неће. Свети Владика је говорио, пита Србина: “Да ли гори кандило вере у души твојој, брате Србине? “ Тако је говорио Свети владика Николај. Е то треба да питамо се. Бог је рекох у нама запалио свећу. Да ли она гори? Да ли ми проверавамо да ли та свећа гори у нама или смо ми због наше злобе, пакости, мржње, сујете угасили свећу Божију. Ако смо угасили свећу Божију, ми смо угашени иако ходамо овом земљом. То је оно што каже Свети апостол и Јеванђелист Јован каже: “ Знам те ко си и шта си, носиш име да си жив, а мртав си.“ Заиста, браћо и сестре, човек је духовно мртав без Бога и вере у Бога. Зато што јаче осећање и што је човек духовнији, он увиђа да је та светлост не његова светлост, него да је то дар Божији. И сва сила у њој је од Бога и све што имамо и што поседујемо. Ако само кажемо е то је моје, то је моја способност, то је мој дар пропао си. Пропашће и то што мислиш да имаш, јер све што имамо то је дар Божији, а кад човек и оно што има, што му Бог да да ствара, да има да је створио, кад то схвати да је то дар Божији, а он је био ту само сарадник у Божијој благодати, е онда ће Бог све више и више давати благодати и на ова земаљска добра, али ако мислимо ја сам то створио, ја сам то начинио, ја сам то учинио. Шта си учинио? Шта ти можеш и ја да учинимо без помоћи Божије? Знате шта човек може да учини без Бога? Само зло, а са Богом само чини добро, браћо и сестре. Дакле, даље нам такође, Свети апостол Павле каже: “У свему имамо невоље, али нам се не досађује.“ Зашто? Зато што знамо, вели апостол, да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство небеско. Човек се кроз невоље, човек се кроз искушења кали, ако се да окалити, али имамо људи који и невоље и не знам страдања уопште не подсећају га да треба да се промени. Да му то Бог шаље искушења, да он увиди искушење своје и да се мења. Дакле, браћо и сестре, ово што каже апостол Павле да нам ваља кроз невоље ући у Царство Божије. Које су то уствари невоље? Па на првом месту, браћо и сестре, наша борба да се избавимо од наших страсти, од наших слабости, од наших невоља. Али на првом месту да избавимо, браћо и сестре, од самих себе. Да се ослободимо сами себе, јер ако се човек не ослободи од самог себе, питање је је л он хришћанин. Опет ћу споменути Светог Владику Николаја у једној његовој молитви која каже, моли се он и каже: “Господе, ослободи мене од самога себе.“ Ми обично све мислимо други су нам криви за све, али никако да признамо да смо ми зачетници тог зла. Други су криви, а ја нисам и стално нешто стоварамо своје грехе, своје страсти, своје слабости стоварамо на другога. Никако да се ухватимо у коштац, јер док се не ухватиш у коштац са непријатељем нећеш га победити. Ако се са њим не бориш, бићеш побеђен, али ако се бориш а још призиваш силу Божију, моћ Божију онда ћеш победити непријатеља. Ми измишљамо непријатеља често то говоримо, а ми уствари имамо само три непријатеља. То је грех, ђаво и смрт. И човек сам по себи тако то говори. Дакле, браћо и сестре, кроз страдања, кроз невоље како каже апостол Павле, кроз сва та страдања браћо и сестре, то је проба. Проба се наша благодатна сила која нам се даје од Бога кроз Свете Тајне и Свете врлине. Браћо и сестре, збуњени смо и као народ и као појединци. Збуњено је цело човечанство. Само је питање да ли тражимо излаз из те зубњености или идемо из збуњености у збуњеност. Збуњени смо, браћо и сестре, али не губимо наду каже апостол Павле. Збиља, како да се не збуне хришћани који живе у овом времену где су вредности замењене? Где су вредности потрвене. Где нажалост, уместо добра влада зло, уместо љубави влада мржња уместо оног што је природно, влада неприродна. Зар то не читамо на сваком месту, не видимо на сваком месту? Данас овај савремени човек хоће да мења све. Хоће да мења и поредак Божији, па иде дотле да каже да Бог није знао што је некога створио као мушко, а другога створио као женско. Па то је устајање на Бога, а устајање на Бога није устајање на Бога. Не можемо ми Бога победити, него устајање на самога себе, браћо и сестре. Збиља, како да се то човек не збуни? Неће се збунити онај који има веру у Бога, поверење у Бога, веру у Цркву који верује Цркви. А онај који има поверења у Бога и у Цркву, браћо и сестре, тај има и веру и поверење у другога.

Ево данас, као што рекох прослављамо велико угодника и мученика Божијег Светог Јоаникија. Да он није имао веру у Бога, сва страдања која су га снапшла и њега и његов народ, његово свештенство, зар би он победио? Не би, али имао је веру, браћо и сестре. И Свети Јоаникије, митрополит црногорско-приморски заиста је живео Христом остајући, браћо и сестре, уз Спаситеља и остајући веран Спаситељу до своје мученичке смрти. Баш му је била мученичка смрт. Не само његова, него и његових свештеника и његовог народа. И зато је он могао да каже раме мога народа мене боле. И њега су болеле. Он је хтео да заштити свештенство и народ, али био је у мањини у то време, али је он постао победник, браћо и сестре. Мученик је био, мученички је страдао. А мученик, браћо и сестре, у време свога страдања или у опште током процеса самога мучења увек проповеда. Не само својим исповедањем вере, већ и речима о истинитом Тројичном Богу и не само о Богу него и Цркви. Мучеништво има и други значај за Цркву, браћо и сестре, а кад кажем Цркву то се подразумева сви ми – Ми смо Црква Христова, ми смо Тело Христово. И он каже има други значај за Цркву – дубљи и заиста тајанствени начин. Мучеништво, браћо и сестре, представља, како бих рекао утемељујућу, учвршћујућу и јачујућу силу за Цркву. Бог је Цркву основао на крвљу мученика. Зато ми кад освећујемо Цркву, ми стављамо управо мошти тела Светих мученика. Заиста је Црква настала на крвљу мученика. У примеру преданог служења Светог Јоаникија видимо Светитеља који је себе испунио Христом и живео Христом, а његов врлински живот и ревносно архипастирско служење била је и остала највећа школа побожности. Имамо многе школе, али слабо спомињемо школу побожности, а док не завршимо ту школу побожности све друге школе које завршимо неће нам помоћи за спасење наше, браћо и сестре. Дакле, он је светлио том школом побожношћу. Црква молитвено, торженствено прославља своје мученике. Она их у ствари не жали како нам приписују да ми славимо наше поразе. Ево сад ће ускоро и Видовдан. Нама говоре како ми славимо пораз. Не! Видовдан није наш пораз. Видовдан је наша победа, а пораз непријатељима. Дакле, браћо и сестре, ми кажем не жалимо те мученике који су страдали за Христа. Ми их прослављамо, знајући и верујући да колико прослављамо њих прославиће и нас Бог. Колико се обраћамо, браћо и сестре, молитвама нашим Светима и они ће се обратити нама. Дакле, браћо и сестре, Свети Јоаникије, како бих рекао он је непосредно пред своје страдање саветовао своје свештенство да не уносе политику у Цркву, него да остану достојни свога позива. Зато немојмо ни ми свештеници, ни ви верни народе. Пустите нек политику воде они други. Ми да водимо политику Божију ако могу тако да кажем, а Божија политика, браћо и сестре, да свакога истински волимо, да свакога истински молимо, да свакога истински загрлимо. И зато данас и не само данас него увек замолимо Светог Јоаникија мученика који је као што рекох својом мученичком крвљу и овај крај овде залио, да се он моли за нас. Замолимо га да се он моли за ову своју свету обитељ. Да ова Света обитељ буде управо школа побожности. Да ова света обитељ да из ње излази само мир, љубав и слога. Не морамо и трудимо се боље да не причамо много речима, него да то доказујемо све делима, јер дела без вере су мртва и вера без дела је мртва. Нека нам Господ помогне и молитве Светог Јоаникија, да буду са нама , да нас он храбри у невољама нашим, а и ми никад не знамо кад може доћи на нас невоље сличне његовом времену. Није то наше да испитујемо, али ако дођу да имамо веру да ћемо само моћи са Богом да победимо другог непријатеља, али ако хоћемо да победимо другог непријатеља рекох и понављам треба да победимо себе, а он ће нам помоћи својим молитвама. Нека је благословен данашњи дан и наше сабрање у овој обитељи.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије Митрополит је благословио славске дарове и пререзао славски колач у част Светог свештеномученика Јоаникија Митрополита црногорско-приморског, а у манастирском конаку уприличена је трпеза љубави трудом монаха Јоаникија и верног народа.

ђакон Александар Бабић