Молебану су просуствовали будући ктитори, директор градског завода за заштиту споменика културе Александар Ивановић, председник градске општине Сопот Живорад Милосављевић, игуман манастира Тресије Серафим Ракановић, архијерејски намесник протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, протојереј Новак Илић свештеник задужен за обнову манастира по благослову митрополита шумадијског, чланови црквеног одбора парохије Неменикућке као и верни народ Космаја и околине.

Митрополит је након молебана оджао беседу у којој је се осврнуо на историјат манастира, жељу његових претходника блаженопочивших епископа Валеријана и Саве, жељу блаженопочившег игумана манастира Тресије о Јована као и лично своју жељу да се ова светиња поново изгради. Захвалио се ктиторима, благословио их и узнео благодарност самоме Господу и Светом Георгију за ово чудо које је наша генерација доживела.

“Браћо и сестре, пре свега и изнад свега, драги мој Бранко и Димитрије који ћете по вашој љубави и вашој жељи да будете ктитори овог манастира.

Данас, давајући благослов за почетак изградње овога манастира, не могу да се отмем утиску мојих претходника владике Валеријана и Владике Саве, који су умрли са жељом и тугом што нису обновили овај манастир. Али ето Бог зна зашто је то све тако, овој генерацији је дат тај благослов да после толико векова ако Бог да да се сагради ова црква, да се у њој почне служити Божанствена Литургија овог света као и оног. Ово је за све нас, зa мене као владику шумадијског, моје свештенство, за мој народ велики дан дан, овај дан који сам очекивао већ пуних 23 године колико сам владика у Шумадији и заиста као што рекох не могу да се отмем утиску још увек не знам да ли ће дати Ббог да доживим да се ова црква освети и да постане поново оно што што је у овом народу била и остала, светиња. Народ је долазио јер је знао да је ово место иако је од непријатеља порушено, да је ово место натопљено молитвама монаштва који су овде били и сузама оних монаха који су ово градили заједно са светим деспотом Стефаном. Не могу а да не споменем што данас овде међу нама није Игуман манастира Тресије Јован, који ми је од како сам дошао за владику увек говорио Владико, имам само две жеље у животу па да умрем. Прва његова је жеља била да манастирска црква у Тресијама буде живописана али он нажалост својим телесним очима то није видео. Друга његова жеља је била да се обнови Кастаљан и ја верујем да се он данас радује заједно овде са нама и да се он моли богу и светом великомученику Георгију да се оно што смо данас започели овим благословом божијим да се ово и Доврши у славу божију а на спасење овога народа овде. Ко ће ко бог? Нико! Ја сам неизмерно захвалан заводу што је после толико невоља, као и директору, који је човек вере, човек који је разуман, који је дао дозволу и верујем да ће му Свети великомученик Георгије тако и његовој породици и вашим сарадницима доделити благослов за све успешнији посао ова два човека овде који су ми још сада већ не знам ни колико година кад је већ било на помолу да ћемо почети да ћемо моћи да почнемо овде да градимо њих, ова два човека су казали ми хоћемо да зидамо цркву, па видите, ко ће као Бог? Нека је срећан и благословен овај дан који ће бити уписан у историју овога манастира да је после толико векова Бог учинио да овде започнемо да градимо и да да Бог да га довршимо, да га осветимо и као што рекох да се у њему служи Света Литургија.

Нека сте срећни нека сте Богом благословени и радујем се што вас данас видим у овом броју”.

Након молитвеног сабрања приређена је заједничка трпеза за све вернике у Неменикућама, у порти цркве светих апостола Петра и Павла.

јереј Милош Кузмановић