Свету архијерејску Литургију својим појањем улепшао је мушки појачки састав “Парусија” , из Јагодине.

Након прочитаног јеванђелског зачала, Митрополит Јован се обратио верном народу рекавши следеће:

“У име Оца и Сина и Светога Духа! Помаже вам Бог браћо и сестре!

Нека је благословено наше сабрање овде у овоме светоме храму у коме смо се сабрали да се Богу молимо, требају нам молитве браћо и сестре, требају нам добра дела, треба на вера, треба на љубав, треба на нада, треба нам жртва, и ето и овај долазак у овај храм и то је жртва, и верујем да смо сви овде дошли да се сретнемо са Богом.

Неко ће можда рећи па како, где, како да се сретне са Богом. Да, када си Богом у љубави и у вери ми се увек са Богом срећемо. Када смо у љубави према Богу онда смо у љубави и једни према другима, ако нисмо са Богом нисмо ни са собом а нисмо ни са другима. Зато треба да долазимо у цркву, јер Црква је Тело Христово а Црква је у ствари једно друго небо које је над нама. Које нас штити, које нас чува. А онда треба да долазимо и у храму који је у ствари слика неба да у храму као што рекох Богу се молимо. Када долазимо у храму и Богу се молимо онда заиста испуњавамо и оне речи Христове које је он рекао “Где су двоје или троје у име моје сабрани онде сам и ја”, дакле, данас је Бог овде са нама. И зато је потребно да ми и своје срце и своју душу своје мисли своје речи упућујемо Богу. Зато је потребно да разговарамо са Богом, а са Богом се разговара кроз молитву, кроз веру, кроз добра дела, кроз милосрђе, а на првом месту кроз љубав. Ми долазимо у храмове на свету литургију која је у ствари тајна над тајнама. И литургија је та која своди небо на земљу а земљу уздиже на небо. Ми смо ушли у храм, ми смо ушли на литургију, јесмо ли спремни да се уздигнемо на небо. На то нас стално опомиње литургија оним речима “горе имајмо срца”. Тамо где је срце наше тамо је благо наше. Ако је Бог у нашим срцима онда је Бог са нама и ми са Богом. Ми долазимо на литургију да видимо лице један другога да у љубави и слози и миру се обрадујемо што видимо лице један другога. Онај који не види лице другога или неће да види или мрзи једно другог тај није са Богом нити је Бог са њим. Зато свети оци кажу “видех лице брата видех лице Бога”, ми долазимо на литургију да учествујемо у литургији а не само да присуствујемо, разлика је између учествовања и присуствовања, присустни можемо да будемо на не знам каквом скупу али када учествујемо у литургији то је сасвим нешто друго, а учествовати на литургији значи причешћивати се, то је учешће. И зато се литургија служи ради причешћа, тамо где нема наорда да се причешћује не треба ни литургија да се служи јер се она служи ради причешћивања. А онај који се не причешћује тај нема никаквог удела са Богом, па причај колико год хоћеш да верујеш у Бога, како верујеш ако не потврђујеш ту веру делима, не потврђујеш оне Христове речи које је он рекао “ко једе тело и пије моју крв тај има живот у себи” тј. има живот вечни, “а ко не једе тела мога и не пије крви моје тај нема живота у себи” значи ко се не причешћује нема живота, може да живи и живи али то није божији човек то је човек само споља који обавља функцију у овоземаљском животу, а унутра у ствари је човек такав празан, а чим је човек празан у себи, и чим нема Бога у себи он смишља свашта, он тада говори свашта, он тада ради свашта, јер је празан, а човек када је празан он је празан углавном када нема Бога у себи и када нема другога у себи. Човек када је празан на шта личи? На напуштену кућу, тамо где свако пролази и баца у ту празну кућу, отворена врата, нема врата, нема прозора, баца свашта, направи се од куће ђубриште, а ми смо храм Божији, ми смо Црква у маломе, сваки је дом Црква у малом. То треба да размишљамо и ви родитељи да схватите, да схватимо да је свака породица Црква у малом и да се тако понашамо. Кад дођемо у храмо не примећујем да радимо што не треба него долазимо са вером са побожношћу са смирењем да слушамо реч Божију. И зато и данашње јеванђеље рече Господ својим ученицима “речи које вам ја говорим не говорим од самога себе него Отац који пребива у мени он твори дела”, да, ми на свакој литургији чујемо по неки одељак из јеванђеља. А шта је јеванђеље? Јеванђеље треба да буде наш живот, јеванђеље је јеванђеље нашег спасења, ако себе нисмо нашли у јеванђељу нећемо се нигде на другом месту наћи, а чим се човек не нађе у јеванђељу он лута, а луталица никад не стигне до циља. И што је још најгоре он не види да лута, не тражи да се врати на пут, него мисли “идем својим путем”, постоје само два пута, један који води у живот вечни у Царство небеско и други који води у муку вечну. Којим путем ћемо ићи то зависи од тебе и од мене, наш је избор, наш је избор хоћемо ли доћи у Цркву и Богу се молити или нећемо, наш је избор хоћемо ли веровати у Бога или нећемо, наш је избор хоћемо ли се трудити да будемо хришћани или нећемо, наш је такође избор хоћемо ли да будемо добри или зли, све је то наш избор, и то Бог нама одборава. Неко ће казати па како Бог одобрава да ја чиним зло, одобрава зато што те је створио са слободом да ти изабираш, да не кажеш е Бог ме натерао, Бог никога не приморава, никога Бог не приморава од нас хоћемо ли да верујемо у њега или нећемо, али нама треба да верујемо у Бога, нама треба да себе приморавамо и ако нема у јеванђељу императива, да приморавамо себе и да кажем чекај данас је недеља данас је празник данас се у мом селу служи света литургија, јесам ли отишао у храм, јесам ли ушао у цркву да узмем благослов за данашњи дан, или си пролазио поред цркве, оно што би рекао наш народ као поред турског гробља. Тако је јеванђеље Христово јеванђеље нашег спасења, зато је јеванђеље блага и радосна вест. Радосна јер ако смо у њему и живимо по јеванђељеу онда ћемо схватити и смисао, боље речено прави смисао живота, и овога и онога света као и саме тајне овога и онога света. И овај свет и онај свет је тајна, и човек је тајна, и ми без Бог не можемо да уђемо у ту тајну, да спознамо ту тајну, ни овога ни онога света, а не можемо ни тајну човека да спознамо, јер ако почнем да спознајем човека онако како ја о њему мислим је си ли проверио да ли је та твоја мисао добра, је ли исправна. Дакле, ако смо у јеванђељу и ако спознамо свете тајне и овога и онога света и чувека онда ћемо лако решити све наше недоумице. Онда ћемо све лакше решити и наше међуљудске односе, који су видите и сами затровани. Ко нам је затровао то? Па ми сами. Зашто? Па зато што не слушамо Бога и јеванђеље али слушамо онога нечастивога који нам каже, е говори на тог човека да је такав и такав а немој ништа о њему рећи лепо. Грди другога, а немој себе, то ђаво хоће, говори о другоме али само немој говорити о себи, или када говориш о себи ђаво каже говори о себи како си ти паметан, мудар, способан, учен и не знам шта друго да кажем. Дакле, треба да решавамо управо те међуљудске односе који су видите и сами затровани, не само код нас него и свуда у свету. Али ми смо призвани да ширимо љубав међусобно а не мржњу, ми смо призвани да о другима говоримо добро јер свако од нас жели да неко о њему каже неку лепу реч, а онда ако ја желим да неко о мени каже неку лепу онда ја треба о другоме да говорим лепо, не можемо да говоримо о себи лепо а о другоме да говоримо како не треба. Ми ћемо све те наше невоље, све наше одговоре, и наша питања наћи у јеванђељу, само ако слушамо јеванђеље и трудимо се да га испуњавамо. Није довољно научити јеванђеље, то је Христос рекао, није рекао благо ономе који научи него благо ономе који научи и испуни, шта нам вреди да научимо, да знамо цело јеванђеље напамет а живимо супротно јеванђељу. Имате и данас људи који знају цело јеванђеље напамет, протестанти на пример, они се упорно труде да нуче свето јеванђеље напамет, и поједини знају да не кажем многи, а шта ми вреди да говорим о љубави са другим а немам љубави у себи. Шта ми вреди да говорим другоме моли се ја се не молим. Шта ми вреди да другоме кажем буди добар а ја нисам добар, али је најгоре када човек мисли да је добар, и да је молитвеник, и да је не знам све шта друго. Када тако мислимо у себи, високо, онда је то гордост. А Бог се каже гордима противи а смиренима даје благодат, гордост човека тера да буде и против Бога и против себе и против другога, дакле, зато завиримо у јеванђеље, читајмо јеванђеље, хришћанин, тим пре православац не би смео да пропусти ни један дан а да бар не прочита неколико реченица из Сетог писма, да будемо искрено па да и сам Бог дође да каже “Јоване јеси ли читао сваког дана Свето писмо?”, шта ћу да му кажем? Шта да кажем? А човек ако не чита Свето писмо не може да се обогомудри, и зато је јеванђеље није само књига, обична књига, и треба да читамо и друге корисне књиге али не смемо да занемаримо јеванђеље, јер рекох јеванђеље није књига него је књига над књигама, она је наука над наукама. Ми као хришћани треба да схватимо да је јеванђеље само јеванђеље ако га у потпуности испуњавамо, зато је јеванђеље јеванђеље спасења. Зато је и Црква спасење, ван Цркве нема спасења, нема, која Црква? Она Христова Црква коју је он основао, то је Црква, Црква тамо где се сабира православни народ, где имају заједницу једни са другима, а не она Црква коју поједини данас имамо такве који кажу ја сам Црква или ми смо Црква а они нису Црква. Па ти кад си рекао они и ми ти си се већ поделио, ти си се разделио, ти си се разбио, а подељен човек није целосан човек. Одељен човек он лута, оне не може да се сабере у себи, зато треба јеванђеље да се трудимо и да се Богу молимо да га испуњавамо онако као је то дато од самог Спаситеља, јер јеванђеље када читамо и испуњавамо она нам даје и силе да остваримо спасење, а то је наш циљ. Да се спасемо, да задобијемо живот вечни, да схватимо ако читамо јеванђеље и живимо јеванђеље онда ћемо схватити да није све у овоме свету и на овоме свету. Овај свет је од данас до сутра, ми смо овде од данас до сутра, али овај свет у коме живимо је врло важан за наше спасење јер овим животом и начином како овде живимо ми задобијамо живот вечни. А шта каже наш народ, не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи. Треба нам труд, треба нам подвиг, треба нам хришћанске врлине, требају нам свете тајне, и заиста само држећи се Спаситеља бићемо спасени. Спасење је подвиг у коме се човек свим бићем прилагођава Спаситељу а не себи. Свим бићем онда који се прилагођава Спаситељу он се прилагођава и мислима и живи тако што стално мисли на Бога. А човек када мисли стално на Бога онда ће он да контролише себе и своје речи и своје мисли и своје поступке. Дакле, јеванђеље је непрестано изграђивање нашег доброг човека, у честитог човека, у поштеног човека. Ми стално гледамо да ли је други честит или поштен а не питамо себе, не завиримо у себе, јесам ли ја честит, јесам ли ја поштен, да ли ја ту своју честитост и поштење само сводим на то што ћу се надмудривати са другима и говорити и држати придике другима? Човече, прво научи себе па ћеш онда моћи да научиш другога. Не научиш ли себе немој да се трудиш да учиш друге, примери су много бољи од хиљаду речи, дакле, спасава се онај који свим бићем својим стоји у јеванђељу спасењу, жеља пак да се јеванђеље прилагоди људским схватањима, што данас чине многи, да јеванђеље прилагодимо људским схватањима, и да га прекрајамо, и да га прилагодимо себи, а не себе јеванђељу то значи да се не прилагођавамо Христу него хоћу да се Христос прилагоди мени. А он је и дошао да служи нама “нисам дошао да ми служе него да служим”. Коме ми служимо? Коме? А човек мора служити или Богу или мамону како каже јеванђеље. Него нико од нас неће да каже, ма ја не служим ђаволу ама чим човече не живиш хришћанским животом ти служиш ономе другоме, без обзира ко си и шта си, и без обзира какава положај или знање имаш у себи џаба ти је ако не служиш Богу. Чим људи покушају да јеванђеље сведу на човека, да га претворе у људско филозофско или научно или морално учење, он губи смисао, он губи. Зато је тумач јеванђеље једино Црква, и зато ко слуша Цркву он слуша Бога, зато ко не слуша Цркву а да си не знам ко си и шта си нема ти спасења, јер ти у Цркви тераш по своме, а нас Црква учи смирењу. Треба да се трудимо да вером, трудом, и духовним подвигом учинимо све да Христово јеванђеље заживи и да живи у нама. Када јеванђеље заживи у нама онда ће у нама заживети и све заповести и онда ћемо заиста испунити како каже Христос у данашњем јеванђељу “ко ме љуби тај ће заповести моје држати”. Јесу ли заповести Божије нешто што је супротно човеку или што не служи човеку на спасење, не, зато он каже “ко ме љуби он заповести држи”, ко љуби Бога љуби све што је Божије, воли што је Божије, ко љуби Бога он љуби и све оно што је Црква и што је црквено, зато, да се замолимо Господу и да га молимо да у нама заживи јеванђеље да бисмо ми могли живети јеванђеље. А када живимо јеванђеље онда живимо у љубави, а љубав “покрива мноштво грехова”, супротно љубави је мржња, зато да се молимо Богу да нам Бог помогне да се исцелимо од мржње. Да се исцелимо од злобе, од пакости, од дволичности и онда ћемо заисти осетити како је то лепо бити са Богом, како је то лепо бити у Цркви Христовој као Телу, али како је то лепо и долазити у храм, у своје храмове, и присуствовати литургији, зато, дозволите ми да изразим своје задовољство што вас данас видим у овом броју у цркви. Немојте ми замерити, када сам последњи пут служио овде, нисам ни једног човека видео из Сиоковца, да, ниједног, било је три, четири, пет људи али су дошли из Јагодине, зато молим вас да се сетите вашег храма да је то ваша заједничка кућа, да је то заједнички дом, да је ова ваша црква посвећена нашем највећем светитељу и просветитељу Светом Сави, дајмо обрадујмо и Светог Саву и он се радује када год види народ свој у своме храму, обрадујмо га и замолимо га да се моли да нас Бог, како је то говорио Свети Владика Николај, умножи и обожи, а обожити значи живети са Богом!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након причешћа благоверног народа Шумадије и Поморавља, литургисање је настављено ван храма Божијег трпезом љубави коју је брижљиво припремио јереј Горан Јовановић са својим парохијанима, захваливши се свом архипастиру за посету и свима присутнима који су узнели своје молитве са њиме у овај радосни дан.