За певницом су били ученици богословије „Светог Јована Златоустог“.

По заамвоној молитви пресечен је славски колач.

Преосвећени се после Свете Литургије обрати присутнима:

„Христос Васкрсе браћо и сестре!

Благодарећи Богу, сили и моћи Његовој ми смо данас у овој Светињи Каленићкој извршили Свету тајну Јелеосвећења. Помазали смо се Светим и освећеним уљем и молили се Богу и Светом Василију Острошком, да нам Бог помогне и да нам да здравља, да нам да спасења, да живимо јеванђељским животом, да живимо хришћанским животом, да живимо животом по Богу и животом у Богу. Ви сте свакако слушали, док смо вршили Свету тајну Јелеосвећења, да смо се молили да Господ нам подари и душевно и телесно здравље. Заиста, том је увек потребно. На то нас подсећа и јучерашња недеља, јучерашње Јеванђеље, које говори како је Господ у бањи Витезди исцелио оног болесника који је био раслабљен, који је лежао непокретан тридесет и осам година. Браћо и сестре није то тридесет и три дана или тридесет и три месеца, него тридесет и осам година. Тридесет и осам година он је био непокретан, а који су били око њега покретљиви, нису се сећали њега када је анђео Господњи, како каже Јеванђеље, једном годишње силазио у ту бању Витезду, узбуркивао, узмућивао воду и она који би први дошао тамо он би се исцелио ма од какве болести да је боловао. Ови људи који су пре њега долазили, оздравили су и отишли. Заборавили на другога. Али он тридесет и осам година није изгубио веру, није изгубио наду, осећао је, веровао је да ће доћи Спаситељ Света и да ће га оздравити и да његово оздрављење је сасвим другачије и више одјекнуло у народу него они други који су оздравили. Али шта је њега Господ питао када је дошао до њега. Када је господ видео, а притом и зна да је он тридесет и осам година болестан, шта га је питао? Питао га је „хоћеш ли да будеш здрав?“ По некој нашој људској логици на ово питање изгледа као сувишно. Питати болесника да ли жели да оздрави? Али Господ зна зашто то чини. Господ неће ни да нас оздрави ни душом ни телом, да кажем тако, насилно. Него се Господ нама нуди, Господ се нама даје и до нас је да ли ћемо примити Господа. Неко ће казати: „па не видим да ми се Господ даје“. Човече, хрићанину у самом крштењу ти је дат Господ. Ти си се у Христа крстио и у Христа се обукао. Теби и мени се даје Христо. Цео Христо нам се даје у Светом причешћу.

И сад опет да се вратим на оно што је Христос рекао: „хоћеш ли да будеш здрав?“, он му одговара па му каже „Господе то јесте моја жеља“. Како каже наш народ: „здрав човек има хиљаду жеља, а болестан само једну, да оздрави“. И он му каже: „Господе шта ми вреде моје жеље и моја воља што желим да оздравим кад немам другога да ме поведе и да ме спусти у бању, јер док ја дођем, ови одоше пре мене. И рекао је „Господе нема човека...“ Браћо и сестре, за ову реченицу треба сви да се запитамо имамо ли ми човека. Да ли према другом човеку поступамо као према икони Божијој. Да ли саосећамо болест другога, да ли његову тугу, да ли осећамо његову радост или смо се затворили у себе, па кажемо да ме баш брига за другога. Важно је да ја живим, да ја уживам, да ја имам власт, да имам силу, да имам неку моћ, за другога ме није брига. Док нас год не буде брига за другога, нећемо бити спасени. Када је рекао Господу „немам човека“, само што му Господ каже „па ја сам тај човек“. Ко је тај човек-Бог. Бог који је постао човек. Тај Богочовек који је узео наше тело, природу нашу људску узео на себе. Узео све. Живео са нама. Народ га мучио, прогонио, пљувао, осуђивао и на крст разапео и ето како човек узвраћа на љубав Божију. Уместо да узвратимо сви на љубав Божију са начим човекољубљем, видите како су људи узвраћали. Неко ће казати „ја не бих никада тако Господу учинио“. Али када год не живимо Јеванђељски, кад год се не клонимо греха, поготово гордости и сујете, ми браћо и сестре, уствари, разапињемо Бога, јер се одричемо Бога. Ми смо се данас у овој тајни Јелеосвећења молили Богу и Светом Василију, великом чудотворцу, Светитељу из рода нашег, ког је Бог прослави не само за живота. Ево, сад ће још мало скоро четири стотине година како Господ силом својом преко нетрулежног тела на Острогу исцељује оне који са вером њему приступају. Који верују у Бога, а ко верује у Бога он верује и у Светитеље Његове, а Бог даје благодат оном који верује. Често спомињем речи Апостола Павла који каже: „који прилази Богу треба да верује да Бог постоји и да Бог награђује оне који у Њега верују. Веру да чувамо, да вером живимо, онако како је Свети Василије, како је живео Свети Сава, како су живели многи из рода нашег, да чувамо веру да би вера сачувала нас. Немојмо да нам, вера буде само на језику и на устима, него на делима. Не волиш другога, нећеш другога, па ти не верујеш ма да си било шта, не можеш да поднесеш другога. Човече, Христос је подносио све, и оне који су да хвалили и они који су га худили, који су га пљували и на крст разапели, Зато данас када смо извршили Свету тајну Јелеосвећења, када смо служили божанствену Литургију, па и када смо се причестили да понесемо то осећање из ове Светиње, да нас ова Светиња Каленићка прати где год да смо. Да осетимо ту Светињу и да нас Светитељи и Свети Василије прате. Нама треба помоћ самога Бога нама треба помоћ Светитеља. Нама треба помоћ добрих честитих, ваљаних и поштених људи. Времена су озбиљна, ви то и боље знате од мене. Не само озбиљна, него бих рекао и преозбиљна. Наша је нада у Бога, наша је вера у Бога. Наша је нада у Светитеље Божије да нас неће оставити, неће нас Бог оставити, нека цео Свет удари на нас, само да ми не ударимо на Бога. А онај који је са Богом, он је најјачи. Онај који има Бога у себи има оно што је ваљано, оно што је честито, што је поштено. Имати Бога значи имати у себи и небо и земљу, имати у себи целу васељену, имати сваког другог човека.

Људи смо па се, како то каже наш народ, поџевељамо, али не смемо да дозволимо да зло преовлада у нама, па ако нам је неко рекао нешто ружно или учинио не знам шта, да ми почнемо да га мрзимо. Где ти је онда љубав? А љубав је веза савршенства. Нека нам Господ помогне, нека молитве Светог Василија Острошког, који је духом присутан овде, и не само на Острогу, и у сваком дому. Када се молите њему, када се заједно молимо њему ту је он, благодат Божија распоређује, треба само да осетимо, али за то треба да имамо веру. Неам сте срећни и Богом благословени, нека вам је на здравље и на спасење Јелеосвећење и помазивање. Нека нам причешће буде на здравље и опрошта грехова.

Живи били, срећни били. Христос васкрсе!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Подељено је освећено уље и брашно, а након послужења за све присутне уследила је трпеза љубави коју је својим залагањем и љубављу приредило сестринство манастира са настојатељицом игуманијом Нектаријом монахињом.

Александар Јаћимовић, јереј