У поменути дан, ова света Тајна служена је у Храму Светог Архангела Гаврила у Шопићу.

Началствујућем, протосинђелу Евстатију игуману манастира Ћелије Колубарске, саслуживали су протојереји ставрофори Радован Марковић из Јунковца, Мирко Тешић из Шопића, Мирослав Филиповић из Петке, Жељко Ивковић из Чибутковице, протојереј Горан Радовановић из Шопића и јеромонах Мардарије из манастира Ћелије. Због присуства преко седам стотина верника из свих крајева Колубаре, јелеосвећење је вршено испред светог Храма. Службу су својим појањем украсили вероучитељи Дејан Јовановић, Живојин Јанковић, Никола Иванковић и Миодраг Марковић заједно са појцима из Шопића.

Верном народу се беседом обратио протосинђел Евстатије, који се захвалио оцима Мирку и Горану на љубави и труду, као и верном народу који је у великим броју био присутран, и између осталог рекао:

"На овај догађај са изливањем скупоценог мира на ноге Спаситељеве многи су негодовали, али највише безбожни Јуда који говори да се могло мудрије искористити то миро. Веровали или не, овим речима Јуда је установио и постао началник и поглавар једне лажне религије, лажног човекољубља, оних људи који лажно воле човека, који воле човека на онај пали начин, воле га у његовом паду и његовом понижењу и желе да тај човек остане ту. Али Христос није дошао ради тога, да сажаљева људе, нити да би се бринуо о њиховим телесним потребама, иако је и то корисно и добро. Христос је дошао да спаси човека од највећег тиранина, од највећег непријатеља а то је ђаво, а то су болести, а то су грехови, а то је смрт.

Дакле, не чинимо ову Свету Тајну зато што ће неко од тога бити богатији, што ће неко од тога угодније да живи, него то чинимо да бисмо у првом реду задобили опроштај грехова наших- а сви их имамо много. А затим у другом реду, пошто сви грешимо и ретко се кајемо за своје грехе и читав живот проводимо у греху, тада је оптерећена наша савест, оптерећен је наш читав психосоматски апарат. Онда, шта је у том апарату најслабије, то најпре и попушта. Због тога болујемо, због тога међу нама има болести, због тога патимо, због тога као народ пропадамо, јер не умемо да се кајемо и нећемо да приђемо Богу у смирењу. А Он је све што је учинио и претрпео, учинио ради нас и ради нашег спасења."

Након беседе игумана Евстатија уследило је седмоструко помазивање освећеним јелејем, које иако је дуго трајало народ је са страхом Божијим и у побожности чекао свој ред.