Богослужење је служио протонамесник Немања Младеновић, са братством храма: (старешином храма) арх. намесником крагујевачким протојерејем ставрофором мр Рајком Стефановићем, протонамесником Браниславом Матићем, јерејем Иваном Антонијевићем, јерејем Гораном Анђелковићем, ђаконом Александром Ђорђевићем, и ђаконом Владимиром Вранићем. По завршеном бденију, освећене су врбове гранчице као успомена на улазак Христов у Јерусалим, уз присуство мноштва народа а посебно најмлађих наших верника. Узевши освећено врбово пруће, и звончићима око врата символишући словесно стадо Христово, верници су направили трократни опход око храма, певајући тропар празника: „Уверавајући нас пре Твог страдања у опште Васкрсење, из мртвих си подигао Лазара, Христе Боже. Због тога и ми, као деца, носећи знаке победе, Теби, победиоцу смрти, кличемо: Осана на висинама, нека је благословен Онај који долази у име Господње!“

Празник Лазареве суботе је свечано прослављан у најранијем добу у Јерусалиму: „Када се дође у Лазариум, купи се сва множина људи тако да је не само то место, него и сва поља около пуна људи. Поју се химне и антифони прикладни за дан и за место, слично су и читања која се читају сходно дану. Када се изврши отпуст објављује се Пасха, тј. пење се један презвитер на узвишено место и чита оно место и чита оно место написано у Јеванђељу где пише: „Када Исус дође у Витанију 6 дана пре Пасхе“ (Хеортологија, Лазар Мирковић, 297. стр).

ђакон Александар Ђорђевић