Тема разговора била је осуђивању и расуђивању, тј. разликовању добра и зла, као важним елементима хришћанског живота.. Пошто је прошли сусрет био лажној религизности, одлучено је да овога пута упознамо разлику између изношењу осуда и благоразумном расуђивању.

На самом почетку присутне је након прочитане молитве поздравио јереј Марко Јефтић, изразивши захвалност свима који су се поново у великом броју одазвали позиву. Он је у свом уводном слову изложио важне сегменте теме. Свако од нас је, поводом неког туђег злодела, о коме смо изрекли свој суд, могао чути речи: нисмо ми позвани да о томе судимо. У таквим приликама углавном се цитирају речи Господње: Не судите да вам се не суди (Мт. 7,1), и: Који је међу вама без греха нека први баци камен на њу (Јн. 8, 7). По питању суда о туђем злоделу, о отвореном греху, о јавној саблазни, можемо рећи да се најчешче крећемо по веома танкој нити. Човек лако може огрешити душу. Но, да ли то значи да се требамо повући пред злом, да пактирамо са њим? Хоћемо ли навући на себе плашт лажног смирења и утопити се у толстојевштини - непротивљењу злу? Како не бисмо упали у разапете мреже лукавога, потребан нам је јасан одговор на питање када је осуђивање грешно, а када није. Ово питање првенствено нас занима односно појединих догађања у нашој Цркви, али и односно „осуђивања“ уопште. Наша вера је права вера, вера апостолска, вера светоотачка, вера богочовечанска, вера православна (Преподобни Јустин); она нам даје одговор и на питање како избећи крајности и десне и леве стране, и како ићи не по танкој нити, већ по чврстом тлу, царским путем, како бисмо избегли да због грешног осуђивање будемо и сами осуђени, али и да бисмо избегли да због равнодушности према отвореном злу, као млаки, будемо избљувани из уста Господњих (ср. Откр. 3,16).

Након увода Архијерејски намесник протојереј-ставрофор Жељко Ивковић је говорио о истинском расуђивању и лажној ревности, која ствара осуђивачки став. Прота Жељко је упознао аудиторијум са замкама и опасностима које вребају када хришћански живот није искрен, а покајање лажно.

Дијалог је трајао два сата, а присутни су постављали питања и износили своја запажања о теми сусрета. Уочено је да су многи аспекти непознати и да је потребно у наредном периоду детаљно изложити све делове и особености хришћанског живота.

Изузетан одзив и учешће верника сведочи да истрајна, квалитетна и аутентична мисионарска активност даје многоструке плодове.

јереј Марко Јефтић