У понедељак сирни, када наша света Црква прославља светог мученика Ђорђа Кратовца, Његово Високопреосвештенство митрополит шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Његовом Високопрeoсвештенству саслуживали су: протонамесник Немања Младеновић, протонамесник Бранислав Матић и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су: Владан Степовић и Милош Вељковић. За певницом је било братство храма са верним народом.

У надахнутој беседи Митрополит се обратио верном народу:

“Свети апостол Павле је записао дивне и поучне речи да ако ко има добру вољу ми је по ономе што има Богу а не по ономе што нема. Ове речи светог апостола Павла које је он изговорио коринтским хришћанима односе се на нас, али њима је изговорио јер су имали хтења и добру вољу да чине милосрђе другима, тј. да чине оно што је јеванђелско. А када човек чини оно што је јеванђелско онда му Бог додаје благодат на благодат и зато апостол саветује коринтским хришћанима да истрају у јеванђелским делатностима. И зато каже да: „Ако ко има добру вољу”. Чиме је то човек мио Богу? Спаситељу? Добром вољом и ревношћу за оно што је управо јеванђелско. Ако имамо добру вољу ми ћемо све чинити добро него ћемо и мислити добро него што ћемо и говорити добро. То имаш ли ту добру вољу ти си заиста омилио Богу. А ко нема добру вољу него има ону зловољу тај ништа неће јеванђелско да учини. Јер имати добру вољу значи желети и хтети. Зато се ми молимо да се у нама врши воља Божија а не воља наша. Људска воља је превтљива и она је данас оваква и сутра онаква. Божија воља је управо ка ономе што је добро и ка ономе што је вечно. Управо у томе је радост непролазна. Нема ли човек добру вољу за оно што је јеванђелско он сигурно има за оно што је нејеванђелско. Шта је то? Свако зло и грех и свака смрт како каже апостол Павле. Такав човек не може никада бити ми Богу када само чини зло и грех јер Богу никада није мио грех. Бог је Бог добра а не Бог зла. Ђаво је браћо и сестре творац зла и ако не чинимо вољу Божију онда чинимо вољу овога другога. Човекољубиви Господ који заиста двоји грех од грешника тј. спасава грешника а осуђује грех и зло. Ми потпуно поистовећујемо грех и човека у њему. Када осуђујемо зло ми осуђујемо и човека. Ми човека не треба да осуђујемо. Зло које је у човеку то треба да осуђујемо али тако што ћемо га подстаћи својом љубављу и милосрђем да не чини зло. Али изједначи ли човек добровољно са злом и свесно и упорно остаје у злу онда га Господ заиста препушта да чини зло јер Бог нас је створио по слободи да ми сами себе определимо хоћемо ли чинити добру или злу вољу, хоћемо ли чинити добро или зло? Неће нас Бог у томе спутавати али зато баш што смо изабрали једно или друго, и што смо то свесно изабрали онда ћемо за једно изабрати награду браћо и сестре. Дакле, човек када чини зло он у сваком човеку види зло. Ништа не види добро а човек није само добро или само зло. Ту нам треба та благодат Божија и Дух Свети да разлучимо грех од човека или боље речено да одвојимо грех од човека, јер ако чинимо добро заиста задобићемо рај. Ако чинимо зло задобићемо пакао браћо и сестре. Бог је праведан браћо и сестре. Бог љубави и слободе Бог не чини насиље над човековом слободном вољом, он неће да одвоји човека од онога што он воли и оно што је унео у своју слободну вољу браћо и сестре. Да Господ од нас тражи добру вољу зато нам је спасење освећење и охристовљење и тиме нам Бог даје вечни живот и Царство Небеско. Зато треба да се трудимо да у нама постоји добра воља. Ако и пожелимо и мало се потрудимо Бог ће нам дати снаге и силе Божанске да истрајемо у добру. Од нас се тражи тако мало а даје нам се тако много. Нека би нам Господ помогао да имамо добру вољу и да добро чинимо и да добро мислимо да добро говоримо и творимо. Нека би нам Господ помогао да ове дане испред Васкршњег поста да се потрудимо да се мало више молимо и да мало више чинимо подвига. Да осетимо благодатно дејство поста али није само довољно постити од неке хране, него пост мора да има још једно друго крило а то је молитва. Пост и молитва то су та два крила којим се човек уздиже и узлеће на небо и зато је Господ и рекао да се и ђаволи и постом и молитвом изгоне. Зато нас ђаво највише напада када одлучимо да постимо од ружних мисли и речи и ђаво тада напада човека тада највише наилазе искушења. Ако си видео да си у искушењима у току поста онда ђаво види да си мио Богу. Ако немаш искушења значи ниси се добро молио и постио. Искушење и кроз њих ми долазимо до спасења.

Зато што искушења прихватамо зато што нам Бог попушта и некога пута да би очврснуо да би нас ојачао да имамо силе Божије у нама и снаге Божије у нама а то ћемо постићи постом и молитвом”.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Високопреосвећени Митрополит причестио је верни народ.

ђакон Александар Ђорђевић