После прочитаног Јеванђеља Високопреосвећени владика се обратио верном народу беседом:

“Свети апостол Павле, када је год поучавао хришћане, упућивао их је на Јеванђеље. Упућивао их је да провере свој живот да ли је у сагласности са светим Јеванђељем или није. Заиста, највећа наша провера јесмо ли хришћани, јесмо ли Христови и како живимо најбоље је проверити Јеванђељем. Апостол Павле је хришћане управо упућивао да се угледају на Христа и напомиње им: Браћо, Јеванђеље које вам проповедах које примисте, у коме и стојите и да у њему и останете. Јеванђеље Христово јесте јеванђеље нашег спасења и зато је оно та блага и радосна вест. Радосна јер ако смо у њему и живимо њиме онда ћемо схватити смисао живота и овога и онога света као и саме тајне оба света. Ако то све схватимо онда ћемо лако решити све наше недоумице и наше међуљудске односе. Ако будемо читали Јеванђеље и ако се будемо трудили да следимо Јеванђеље онда заиста међу нама неће бити трзавица и неслагања. Ако само прочитамо ону Христову дату заповест: Што не желиш себи немој чинити другоме – када бисмо се само ове реченице Христове придржавали зар би дошло до међусобних невоља, зар би дошло до ратова и неслагања, зар би дошло до трзавица у породици и браку. Не би јер ако ове речи Христове применимо на себи онда ћемо почети прбво од себе. Ко жели да неко о њему говори ружне речи? Нико, јел тако. Али да не би други говорили о нама ружне речи не треба ми да говоримо за друге јер морамо једно знати, опет поучени Јеванђељем, што сејете то ћете да жањете. Јеванђеље није обична књига. Она је књига над књигама и наука над наукама. Нема ни једне књиге написане а да може да каже бар ову једну реченицу: Што не желиш себи не чини другоме. Зато ми хришћани треба да схватимо да Јеванђеље спасава али само ако се оно у целости држи. Спасење у свему зависи од Спаситеља и где је Спаситељ ту је спасење. Где нема Спаситеља ту нема ни спасења. Не призивамо ли Спаситеља и не тражимо ли и не молимо да нас спасе, Он нас неће насилно спасавати. Дакле, Јеванђељем се ми спасавамо ако га у целости држимо онако како је то дато од самог Спаситеља. Не да кројимо Јеванђеље и да извлачимо из контекста оно што нама одговара да би оправдали своја недела, а то често људи чине, на жалост, и у Цркви. Без личности спаситељеве нема нама спасења јер Он даје силе нама да би се у нама спасење остварило. Спасење је и подвиг у коме се човек свим бићем прилагођава Спаситељу, а када се човек прилагођава Спаситељу он у ствари мисли Спаситељем, мисли Христом и живи Христом. Све своје умне, физичке и духовне снаге усмерава ка Христу и управља ка Христу и такав се човек руководи Јеванђељем јер он у Јеванђељу види где је. Јеванђељем се изграђујемо ако живимо по Јеванђељу. Спасава се онај који свим бићем својим стоји у Јеванђељу како каже Св. Јован Златоусти. Спасење је облачење у Спаситеља и зато када се крштавамо кажемо ми који се у Христа крстисмо у Христа се обукосмо. Стога знајмо да ако живимо Јеванђељем ми ћемо бити спасени. Апостол Павле каже да је Свето Писмо тојест Јеванђеље Богонадахнуто и корисно за учење, за јеванђелско карање, за исправљање и за васпитање у праведности. Када би се заиста сећали често ових речи које изговара апостол Павле где би нам био крај. Зар би смо посегали за оним што није људско и није хришћанско? Зар би смо посегали за туђим богатством? Не би браћо и сестре. Зато да се молимо Господу да се у нама Јеванђеље врши. Да будемо у Јеванђељу да бисмо се спасили јер је Јеванђеље наше спасење. Нека нам Господ помогне и нека овај период пред којим се налазимо, великог и часног поста, да нам Господ помогне да уђемо у пост са смирењем, покајањем и да ојачамо пост молитвом. Да уђемо у пост и замолимо Господа да у току поста мало више читамо Јеванђеље и Свете Оце. Да се мало више молимо јер пост нам је дат да се чистимо. Сама порука поста је уздржавање од недела. То што не једемо неку врсту хране поздрављам, а вршимо недела, ништа нам то неће помоћи. Један Свети отац је питао једног мученика: Да ли би ти на Велики петак мрсио? А мученик каже: Ако би то било за твоје спасење ја бих то појео. Пазите, а ми цепидлачимо, не могу да се причестим зато што сам лизнуо кашику која је била у уљу. Ајмо да гледамо бар да се уздржимо у посту од оговарања и осуђивања ако ништа друго и онда ће нам пост бити заиста лак. У супротном још ће нам пост бити тежи јер онај нечастиви баш напада на пост и молитву и уз пост и уз молитву. А ђаво се боји поста и молитве зато што је Господ рекао да се овај род, ђаволски род изгони молитвом и постом. Нека нам буде благословен почетак поста и да постећи усмеравамо своје срце, мисли, душу и биће на најрадоснији празник Васкрсења кроз кога се долази кроз покајање које је равно Васкрсењу.

Бог вас благословио”.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије Светим Тајнама се причестио верни народ, а по завршетку Високопреосвећени владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић