Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: јереј Александар Мирковић, јереј Милош Коцић (војни свештеник), ђакон Владимир Вранић и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирао је г-дин Владимир Степовић. За певницом су били оци светосавског храма: јереј Бранислав Матић, Иван Антонијевић и Немања Младеновић.

По прочитаном Јеванђељу по Марку, Високопреосвећени митрополит је протумачио прочитани одељак:

“Бога ћемо спознати ако заповести његове испуњавамо, посебно ако испуњавамо две заповести: “Љуби Господа Бога свим срцем својим, свом снагом, свим мислима, и љуби ближњега као себе самога”. Колико су вредне ове две заповести браћо и сестре Христос је рекао да о њима виси закон и пророци. Мерило нашег христосазнања је просто и једноставно, испуњавање заповести је мерило преко кога ми проверавамо себе јесмо ли у заповестима Божијим, да ли се покоравамо заповестима Божијим. Дакле, браћо и сестре држање заповести Христових је провера наша колико волимо Бога и Цркву, заједницу колико волимо једни друге. Држи човек заповести Његове, значи да је у њему познао Бога и спознао је Спаситеља свога. Свака испуњена заповест како кажу свети оци повећава знање о Христу. Свако испуњавање заповести повећава знање о Христу. Најбоље Христа зна онај ко највише Његове заповести држи и испуњава. То су на првом месту светитељи Божији. Они су управо постали светитељима зато што су испуњавали заповести и живели по Јеванђељу. То су на првом месту светитељи но Христа могу познати не само апостоли и светитељи него и сви други крштени људи, могу га спознати они који су учени и они који су прости. Они који су школовани и они који нису школовани и они који су писмени и неписмени и богати и сиромашни, сви могу познати Бога кроз држање заповести. Шта је то потребно да човек испуни заповести Божије? Љубав према Христу. Ако га љубимо ми га спознајемо. Свети Јован Богослов каже: који говори познајем Христа а заповести Његове не држи апостол каже да је такав човек лажан. Не само што је лажан, него у њему нема истине. Истина о Христу расте у човеку управо држањем заповести Христових, и зато истину о Христу знају само они који су творци речи и творе и испуњавају а не само они који слушају а не испуњавају. Љубав према Христу је она сила која подстиче и одушевљава и моћ човеку да држи заповести Божије. Зато ми треба да се молимо Богу да нам Бог дометне вере, снаге и моћи да испуњавамо заповести Божије. Где је сила Божија ту су дарови Духа Светога. И онда Дух Свети крепи човека, Дух Свети га умудрује, Дух Свети га руководи и указује и показује како човек може заиста да изврши заповести Божије. Ко хоће да измери своје знање о Христу, опет свети Јован каже да погледа на своја јеванђелска дела. Да погледамо у себе да ли имамо Јеванђелских дела? Ко хоће да провери колико воли Христа, нека погледа на дела своја јеванђелска. Јеванђеље је наше огледало. Тај који провери своја јеванђелска дела она ће му тачно казати колико је љубав његова према Христу и колико је знање његово о Христу.”

У наставку беседе Високопреосвећени Митрополит се осврнуо на разум људски и значај његовог просвећења:

“Зато браћо и сестре да се молимо Богу да нам Бог просветли разум, да нам осветли мисли, да се осветимо целим бићем, да ако хоћемо заиста да се спасемо да не можемо ако не испуњавамо Јеванђеље и не живимо по заповестима. Сигурно, да није лако испунити Јеванђеље ни заповести, људи смо слаби смо, грешимо, али онај који се труди који жели искрено и искрено верује, њему Бог да снаге, даје му моћи и ако кажемо да не можемо да испунимо свих десет заповести, покушај, помоли се смири се пред Богом, учи, јер ми хришћани не смемо једно да сметнемо са ума, да смо ми хришћани вечити ученици Христови. Ако мислимо нисам више ученик, сада сам нешто научио, ниси ништа научио а обмануо си себе. Шта је задатак ученика? Да слуша шта му се говори и шта му се предаје да слуша и да научи како да положи испити. Ми једнога дана морамо да положимо животни испит, и треба да знамо са чиме ћемо да изађемо пред Бога? Изаћи ћемо са добрим делима, добрим ако смо испуњавали заповести, лошим ако смо лоше радили. Дакле, овим животом овде на земљи где нас је Бог послао, ми овим животом и начином како овде живимо, или стичемо спасење или губимо. Или идемо у рај или у вечну муку. Коју? Не ону коју нам поједини наши духовници под знацима навода када кажу мука вечна, па говоре то је нека ватра, огањ, то није ништа. Није пакао у том смислу ватра. Него је мука када почне сво време после одласка и разлучења душе од тела када савест почне да нас пече што нисмо нешто учинили да се спасемо. А савест како каже наш народ за њу, то је неумитни судија. Савест не можемо да подмитимо. Не можемо савест да преваримо, да би савест у нама била не смемо да успавамо нашу савест не смемо да се успавамо и да кажемо сутра ћу почети да се кајем, млад сам и здрав, то није у нашим рукама. У нашим рукама је садашњост, и зато Јеванђеље и каже да је доста сваком дану зла свога. Данас је дан спасења, сада, сутра то није у нашим рукама. Нека нам Господ помогне да волимо Бога и да преко Бога да заволимо и заповести Божије, врлине, заволећемо Бога и једни друге.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Високопреосвећени је причестио верни народ и благословио поделивши им иконице.

ђакон Александар Ђорђевић