Песнопјенија су узношена од стране чланова Свештеничког хора Архијерејског намесништва Беличког. Празничном бденију присуствовали су одликовани чланови јагодинских заједница као и представници просветних установа Јагодине.

Високопресовећени Митрополит Јован беседио је срчано и надахнуто:

“Браћо и сестре, нека вам буде на здравље и спасење ова вечерашња служба коју смо служили у славу Божију, а у част нашег првог просветитеља и учитеља - Светога Саве. Ова година је година Светога Саве. Ове године се навршава 850 година од рођења Светога Саве. 850 година српски народ слави Светога Саву, српски народ моли Светога Саву и заиста, можда ово ће звучати пристрасно што ћу рећи, ми Срби имамо велику привилегију ако могу тако казати. А то је да имамо за учитеља и духовног родитеља Светога Саву. Човека, светитеља кога не славе само Срби. Њега славе и други народи. Зашто га славе? – Зато што је он био Божији човек. Зато што је био човек пун љубави, пун вере. Зато што је даноноћно клечао и молио се Богу да Бог просветли српски народ. Јер ми до Светога Саве нисмо били јеванђелски просвећени народ. Ми нисмо имали ни своју веру. Али пошто све бива по промислу Божијем, промисао је Божији хтео управо да Свети Сава буде тај који ће нам предати веру и који ће нам говорити шта је вера. Свети Сава као што знате, ако читате његово житије, видећете да је он молитвама испрошен од Бога. Па ћете тамо видети како су се и Ана и Немања молили да им Бог подари једно дете. Подарио им је Бог после неколико година од Стефана Првовеначног који је рођен пре Светога Саве, али су они сами као родитељи видели да је то једно дете које није обично дете. Него дете које поседује благодат Духа Светога. Наравно кад су видели тако једно мудро дете, и како га је Свети владика Николај рекао да је Свети Сава најлепше српско дете, хтели су да од њега направе владара. Но, човек снује, Бог одлучује. Хтела је то и Ана, хтео је то и Немања, али Бог другачије, ето – узео га је. Он се одрекао и престола и свега и пошао у манастир. Царски син одлази у манстир и тамо у манастиру он се не буса у прса да је царски син, него управо прихвата све оно што му се у манастиру каже да ради. Он то чини из смирења, он то чини из љубави, и у Светој Гори је итекако још усрдније се молио Богу за свој српски народ. И ето, Бог је хтео. И да захвалимо Богу и да захвалимо Светом Сави што имамо име српско, што носимо српско име, што живимо у српској земљи, што имамо своју цркву српску коју управо је издејствовао Свети Сава. У то време није било лако добити аутокефалну цркву, али Бог отвара путеве праведном човеку. Тако је Бог отворио и ум и разум и ондашњем цару византијском и ондашњем патријарху цариградском да је Свети Сава постао први српски архиепископ. Ми се зовемо светосавска деца, и јесмо, али – да ли јесмо? Ми ћемо се позивати увек на Светога Саву, а да ли је то довољно да се позовемо на Светога Саву и да се бусмо у прса, па да кажемо „Ја сам светосавац“, али „Да ли следујеш Светом Сави, да ли живиш као што је живео Свети Сава, да ли се молиш Светоме Сави који је наш посредник пред Богом?“ Да ли идемо путем Светога Саве или идемо неким својим путем који сами измислимо. Ако смо на путу Светога Саве, то значи да смо на путу Христовом. То значи да смо на путу Јеванђеља. Јер он нас је упутио и пропутио. Он нам је показао шта то значи веровати у Бога. Он нам је рекао и показао шта значи припадати својој цркви и имати своју цркву. Но, он није ни као архиепископ српски седео у неким луксузним дворовима него ишао од куће до куће. Учио децу, учио мајку како да васпитава дете, родитеља. Учио дете како да пише, како да чита. Али изнад свега га учио да буде добар човек. И то је оно – све може проћи и нестати, али доброта неће никад нестати. Добар човек никад неће нестати. Он неће никад умрети. Добар човек и кад умре телесно, његова добра дела остају. Па и данас, бар ми старији, знамо - кад је био неки добар човек у нашем селу и ми кажемо „Е, то је син тог доброг човека“. Значи његова су дела остала, његова дела живе уколико деца наставе да живе онако како су његови родитељи живели. Е то је оно што ми треба да се питамо – да ли у потпуности, мада је то тешко у потпуности, да ли следујемо Светом Сави? Да ли га заиста сматрамо за свога просветитеља и учитеља или измишљамо тамо неке идоле? Свети Сава није био идол. Неки злонамерни су говорили још у то време да је Свети Сава заменио Христа у српском народу. Не, то су само злонамерни. Свети Сава није заменио Христа, али је он свој народ и себе приводио Христу. Учио их вредностима. Којим вредностима? Оним заиста божанским вредностима. И данас ми имамо вредности. Тамо нам прописују неке вредности. Да ли су то вредности? И ми управо као православни Срби, крштени, треба заиста да знамо шта су вредности и да то покажемо у животу јер живимо у једном тешком времену. Времену где је све обезвређено, где је скоро све замењено. И усуђујем се да кажем ону реченицу која одавно постоји – живимо у времену: од чега се паметан стидео, луд се поносио. Зашто се луд човек поноси? Зато што је пун себе, испуњен собом. У њему нема места ни за Бога, ни за Светога Саву. Јер он, што би рекли моји Студеничани, узео себе у своје руке и мисли „Не треба ми ништа више да учим нити да се угледам на било кога; ја сам мерило свега у овоме свету“. Може ли човек да буде мерило у овоме свету? – Не може. Мерило је наше Господ наш Исус Христос и наш Свети Сава који нас је учио вредностима. Нека нам Господ помогне, нека молитве Светога Саве помогну нам да се одржимо као народ Божији, да се одржимо као народ Светога Саве. Да можемо уздигнутог чела ићи пред све народе баш зато што смо деца Светога Саве. А то паметни људи препознају, само и ми треба да препознамо. Нека је срећна слава српског народа - Свети Сава, нека молитве Светога Саве буду са нама. Нека нас оне чувају, нека нас воде и кад смо год у било каквој невољи, замолимо Светог Саву; он је наш духовни отац, он је наш родитељ духовни. Замоли га и кажи му слободно „Свети Саво, не знам да решим овај и онај проблем. Наишла су искушења на мене; не умем; помози ми“. Помоћи ће ти. Само зависи каква ти је вера. Јер све бива по мери вере наше.

Бог вас благословио и свако добро дао!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након вечере љубави у новм парохијском дому Старе јагодинске цркве, Митрополит Јован је присуствовао традиционалној градској светосавској академији у Културном центру „Светозар Марковић“. Већ 21. пут вероучитељи Архијерејског намесништва Беличког је припремају са учитељима и наставницима јагодинских просветних установа и школа, а присуствују јој као и вазда представници локалне самоуправе Града Јагодине, Школске управе Поморавског управног округа, директори школа, председници црквених оштина и друге важне званице.

Архијереј Јован је овом приликом доделио награде освојене на Светосавском темату и то: прву награду ученици 1. разреда Гимназије „Светоар Марковић“ Василиси Милојковић из Ћуприје, а другу ученици 2. разреда исте школе Вањи Милићевић из Јагодине. На акдемији су наступили црквени и школски хорови, певачке групе, талетновани свирачи и играчи, рецитатори и драмски извођачи. Сви су они подстакнути својим предавачима уткали свој труд и своју љубав у ову градску свечаност, и својим талентима на тај начин дотакли срца посетилаца који су испунили салу јагодинског Културног центра. Све у славу Божију и част свенародне српске славе – Светог Саве Првог.

Вероучитељ Угљеша Урошевић