У својој Архипастирској беседи Високопреосвећени Митрополит Јован је рекао:

„У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, пред нама је празник када је Бог постао човек, да би човек по благодати постао Бог. У данашњем Јеванђељу смо чули да су анђели пастирима јавили радосну вест да ће се у Витлејему родити спаситељ света. Овај празник нам говори о Рођењу Христовом и пећини Витлејемској. То је показатељ да и ми треба у нашем срцу да пројавимо Витлејемску пећину, како би се непрестано у нама рађао Господ наш Исус Христос. Ако се Христос не рађа свакодневно у нама и ако се Божића сећамо од године до године, нећемо осетити радост коју је Господ донео својим доласком у свет. Заиста, браћо и сестре, како каже Јеванђеље: „Гле, све ново чиним“. Од рођења Христовог, нови су и небо и земља. Са Христовим рођењем је дошла и нова вера. Свети апостол Павле, у данашњој посланици коју смо читали у време трећег часа, каже: „Пре доласка вере, бисмо под законом чувани и затворени за веру која се имала открити“. Шта значе ове речи? То значи да су до Христовог доласка у свет, сви су људи били под грехом. Када се Бог у човеку рађа стално, онда човек постаје јачи од греха и смрти. Но, „тиме им је било дато све да би они ватрено желели долазак Богочовека безгрешног Месије, Господа нашег Исуса Христа, који ће их ослободити од греха и извести из тамнице“, како каже Апостол Павле. На коју тамницу мисли? То је тамница греха. Све докле човек не схвата да је грешан, борави у невидљивој тамници. У његовом животу нема светлости која га просвећује. Када призна да је грешан, онда нема греха који може да учини који Бог неће опростити. То признање му отвара врата покајања. Свети оци кажу да је покајање истинско радовање. Заиста, има ли веће радости да човека везаног грехом неко одреши. Нас Господ стално дреши и позива на покајање. Старозаветни народ је био затворен за веру. Доласком Христовим, ми смо ојачани вером. Вера нам је потребна за све. Вера је љубав, нада, милосрђе, браћо и сестре. Када размишљамо о доласку Господа нашег Исуса Христа у свет, треба да се непрестано сећамо да је Бог постао Богочовек. Као такав најбоље познаје човека. Он разуме и наше слабости и падове, али очекује наше усправљање. Све је то Господ устројио Домостројем својим, то јест планом како да спасе човека. Од првог пада човековог, људима је дато обећање да ће доћи Спаситељ света. Хиљаде година су прошле у невољама, патњама и ропству. Међутим људи су имали горушичино зрно вере. Не само што су је имали, већ су њоме живели и преносили је са колена на колено. Та их је вера одржала све до доласка Господа нашег Исуса Христа. Када говоримо о плану нашег спасења, можемо поставити питање зашто се сав Домострој спасења назива вером? Зато што је Господ Исус Христос људима донео божанска блага и савршенства какав огреховљени ум замислити не може. Вера у победу смрти јесте вера у немогуће. Господ је управо учинио могућим оно што је људима немогуће. Зато Господ каже: „Све је могуће ономе који има вере“. Докле год човек има веру у Бога, та ће га вера носити. Он неће грешити и пасти. Неће се предати! Све докле човек има веру, шта год га сналазило у животу, он ће веровати да ће се подићи. У која год животна стања да западнемо, брате и сестро, замоли се Богу да ти Бог просвети разум, да те управи, усмери да не чиниш зло, него да чиниш добро. Пошто је Господ наш Исус Христос дошао, оваплотио се, онда нам је и потребан и водич ка Христу, а то је управо вера. Старозаветни закон је заменила вера, који је чувао народ до доласка вере. Када погледамо читав Стари завет, видећемо да је он био само припрема за долазак Спаситеља света. Христа су старозаветни пророци показивали и најављивали. То нам говори да нас Христос никада неће изневерити. Све што је он рекао, биће учињено. Дакле, од доласка Господњег смо непрестано под Христом. Само ако човек жели да слуша Христа, он зна куда треба да иде, али и када треба да се врати и одврати са злог пута. Непрестано треба да гајимо осећај да треба да се вратимо Истини. Једна је Истина! Једне друге можемо обмањивати и варати, али Бога не можемо. Онај који има Бога у себи, не служи се преварама. Такав човек живи по Христовим речима: „Познајте Истину, и истина ће вас ослободити“. Непросвећен човек чинећи зло, мисли да чини добро. Дакле, браћо и сестре, држимо се руке Господње! Запамтимо, ништа ми не страдамо више него што је Господ страдао. Господ је сва наша страдања понео за нас. Знајмо то, јер када ми страдамо, Господ је са нама. Њега су клеветали, осуђивали и на крају на крст разапели. Све то Господ чини ради нас и ради нашег спасења. Господ је под Крстом клецао, јер је и Бог и човек. Зато је и нормално да свако од нас клеца под својим крстом. Веома је важно да свој крст препознамо. Многи ће рећи да им је крст то што их клевећу и говоре против њих. Не, брате, то си ти одабрао да ти буде крст, а ниси прихватио онај који ти је Господ наменио. Докле год смо са Црквом, имамо наду у спасење. У Цркви се спасавамо, другим речима, заједница нас спасава. Данас се мало људи одлучује на заједницу, јер она подразумева жртву. Бог се жалости када ми чинимо зло и не живимо по његовим речима. Вером Христовом постајемо Синови Божији. Вера нас чини синовима. То је велико човекољубље његово. У овим данима размишљајмо о Христовом смирењу, који се рађа из најчистије утробе Мајке Божије. Када он има толико смирења, учинимо све што је могуће да и ми задобијемо смирење. Оно је темељ за све врлине које човек треба да поседује. Све нам то дарује вера у Христа. Зато, нема веће силе од вере. Нека нам Господ помогне да се ми, из дана у дан, утврђујемо у вери. Нека нам Господ да вере да уђемо у Тајну Рођења Христовог, коју смо овом нашом данашњом службом и почели да празнујемо. Нека нам Бог мира и слоге буде и у нашим срцима, у домовима, у држави, у Цркви. Човек, ако има Божији мир у себи, онда ће ширити миомирис свима који су око њега.

Бог вас благословио!“

На Бадње вече, свештенство престоног града Крагујевца, заједно са протојерејем Душаном Илићем, окупило се, како би, као што су некада мудраци кренули у сусрет Богомладенцу Христу, и они кренули у сусрет своме Митрополиту и благовестили рађање Онога пред ким трепти васељена, унели бадњак у Епископски двор.

Након уношења бадњака и поуке о значају празника Телесног рођења Господа Исуса Христа, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован је заједно са свештенством Саборног храма служио празнично бденије, уз присуство мноштва верника. Бденије које је служено састоји се из Великог повечерја и јутрења са првим часом. На великом повечерју свечано се пева песма пророка Исаије: С нама је Бог, разумејте, народи, и покорите се, чујте до крајева земље и ојачавши покорите се...

После завршеног бденија Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, Градоначалник града Крагујевца Господин Никола Дашић, председник Црквеног одбора Саборног храма др Марко Петровић, испред Саборног храма принели су бадњак на ватру. Митрополоит Јован је премазао бадњак медом и залио вином и уз песму Дечијег хора Саборног храма, свима пожелео срећно Бадње вече, речима: Мир Божији – Христос се роди! Јер сви ми окупљени око бадњака као једна духовна породица, треба да будемо окупљени око Христа Богомладенца у миру, слози и љубави.

Срећко Зечевић, протојереј