Након прочитаног јеванђељског зачала, свештенству и верном народу се беседом обратио Митрополит шумадијски Јован, рекавши:

“У име Оца и Сина и Светога Духа.

Браћо и сестре, срећан празник Светог апостола Андреја и срећна слава свима вама који данас славите. Нека нам Бог молитвама Светог Андреја помогне у животима нашим. Данас прослављамо апостола Андреја који је имао и назив Првозвани. Назван је Првозваним, јер је њега Господ наш Исус Христос првог позвао у апостолску службу. Потом, Христос је позвао и његовог брата Петра.

Данас смо чули Јеванђеље у коме јеванђелист Јован каже како је пророк Јован разговарао са своја два ученика и видео Христа како им прилази и узвикнуо: “Гле Јагње Божије!”. Шта ове речи значе? На Господу нашем Исусу Христу су сви греси света, и то од памтивека. Заиста, све што је Богочовек учинио за спасење света и рода људског јесте непрекинута жртва. Он је њу приносио свету од рођења свог. Гледајући пророк Јован како Исус бежи од Ирода у Мисир, гледајући га како пости, како се моли, како плаче – јер је и Бог и човек – све је то објединио речима: “Гле Јагње Божије”. Љубав Божија је учинила да Бог постане човек. Чули смо чиме је народ узвратио Христу за његову љубав. Уместо љубави, они су му узвратили мржњом – и то, распећем на Крст.

Погледајте, драги моји, шта бива са човековим умом када се изопачи. Ум човеков се изопачи када престане да буде везан за Бога. Дакле, Предтеча Христов, гледајући све то, понављао је речи: “Гле, Јагње Божије, који узима грехе света на себе”. Зато треба да будемо Богу благодарни и захвални за све што чини за род људски. Он се жртвовао да би нас спасио. Дакле, ово јеванђеље је и нама позив да се сећамо жртве Христове.

Ми се ње најпре сећамо на Светој Литургији, када благодарно примамо Божије дарове. Отац шаље Бога Духа Светога на хлеб и вино, који тада постају истинито тело и истинита крв Христова, којима се и причешћујемо. Браћо и сестре, стално треба да се сећамо жртве Христове. Треба да се потрудимо да будемо бољи људи, да будемо искренији и поштенији. Треба да се потрудимо да имамо што више вере у Бога. Ми вером и молитвом усељавамо Бога у себе.

Молити се Богу можемо свуда и свугде. Ако не можемо у сваком тренутку да читамо молитве из молитвеника, бар можемо изговарати “Оче наш” или призивати Име Божије: “Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме”. Да ли ту молитву изговарамо у храму, или на послу или у путу, то Бог види, јер је Свуда присутан и Свезнајући. Господ види када се молимо и када се не молимо. Исто тако види и каква дела чинимо.

У данашњем Јеванђељу имамо потврду да је Бог свуда присутан. То нам потврђује и да је Господ рекао Натанаилу да га је познао и пре него што га је видео. Како је то могуће, питао се Натанаило, јер се никада нису физички срели. Господ му каже: “Видео сам те док си био под смоквом”. Поједини Свети Оци тумаче ово место и кажу да се Натанаило под смоквом молио. Ето дивног примера, како молитвом призивамо Бога да се усели у нас. Натанаило је нашао Христа. Тако и наш животни циљ треба да буде да тражимо Христа, јер ћемо само тада наћи највеће благо.

Где ћемо наћи Христа? У себи, браћо и сестре. Када имамо Бога у себи, онда имамо све: љубав, наду, веру, смирење – имамо сваку врлину. Када је човек испуњен Богом, онда нема никакве празнине у њему. Тамо где је Бог, нема места нечастивој сили. Браћо и сестре, наћи Бога значи наћи вечни спокој. Зато данас имамо све мање мира, јер немамо Бога у себи. Чујемо како човек устаје на човека, деца на родитеље, народ на народ. Сви говоре о миру, потрошише силне папире пишући књиге о миру, а мира све мање. Не тражимо мир споља, него у себи. То ћемо успети само ако смо успоставили мир са Богом. Само тада ћемо бити у миру и са другим људима. Породице ће се слагати, договарати међусобно.

Браћо и сестре, када нађемо Бога онда налазимо радост. Делује ми да данас не знамо ни истински да се радујемо. Наша радост је само на тренутак, јер се брзо враћамо у жалост. Када нађемо Бога у себи, онда налазимо Царство небеско. Христа нећемо наћи на било ком другом месту ако га не нађемо у свом срцу. Срце је најомиљенији дом Божији. Ако Бога немамо у срцу, онда је наше срце празно, хладно, каменито. Може ли шта на камену узрасти? Наравно да не може, браћо и сестре. Зато, треба да очистимо своје срце, јер у срцу пребивају и Бог и нечастиви. То само зависи коме се обратимо и коме одлучимо да служимо, јер једноме морамо служити. У срцу су и љубав и мржња. Ако у срцу постоји гордост, онда нема љубави. Ако нема мржње, онда нема места за Бога. Зато је Господ рекао: “Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети”. Ко је чистог срца, он је чистог живота, чистог понашања. Ко има чисто срце, има и чисте мисли – добре и лепе речи.

Верујте ми, човек без Бога не може да буде смирен. Стално му нешто фали и недостаје. Човеку без Бога сви сметају; брат, отац, пријатељ, комшија... Да си Бога сместио у себе, онда си у себе уселио читав свет. Када се у тај малени орган усели Бог, онда читава васељена улази у њега и радост преовладава у животу. Споменуо сам Натанаила ког је Господ видео и пре него што је дошао до њега. Молитва је највећи покретач духовног живота. Ми духовно живимо у оној мери колико се и како молимо. Молитва мења људско срце које постаје топло. Јеванђеље и Свети оци нас уче да се молимо непрестано.

Замолимо Светог апостола Андреја, који је слуга Божији. Он је имао благодат да и мртве васкрсава и да болесне исцељује. Но, он је себе сматрао слугом Божијим, јер није имао гордости. Замолимо га да нас води примером вере и преданости у Бога. Замолимо Бога да нам помогне да препознамо свој позив и призив. Сви смо ми и позвани и призвани. Благо нама ако у животу откријемо на шта смо позвани.

Браћо и сестре, замолимо Светог Андреја да се и у нас усели љубав, да нам покаже како је он служио Богу и ближњима. Сви ми данас који смо дошли на Свету Литургију смо свечари, а не само они који га прослављају као крсну славу. Зато, нека нам Господ помогне и молитве Светог апостола Андреја да се одржимо као народ Божији, као деца Светог Саве. Ми имамо на кога да се угледамо – најпре на Бога, а затим на наше свете претке, међу којима је и Свети Сава, који нас је научио да будемо људи и хришћани.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована