Чтецирали су богословие светога училишта Јована Златоустог, док је за певницом био верни народ са свештенством храма.

У наставку свете литургије, по прочитаном Јеванђељу, Високопреосвећени обратио се верном народу:

“Њему је молитва била као дисање и ништа није могло да му поремети молитвено расположење и молитвени однос према Господу. Знамо да је провео на стубу четрдесет година, где су га сналазиле и кише и сунце, ништа није могло њега да одвоји од молитве, јер је знао да је молитва тај побожан разговор душе наше са Богом. И молитва треба да буде стално у нашем срцу, мислима, уснама, и нека је благословен овај празник и нека је благословена и срећна слава свима који славе. Нека је благословен и наш долазак овде да се молимо Богу у овом светом храму, да приносећи дарове које приносимо кроз хлеб и вино да да их Дух Свети освећује и претвара у тело и крв Христову и нека је благословено то приношење, јер ми када се молимо и причешћујемо ми приносимо себе Богу браћо и сестре. Молитва је чудо, и давно је речено сиротом је својствено да проси а човеку који је осиромашио падом у грех је својствено да се моли. Молитва је обраћање палог човека и покајника Богу. Молитва је плач палог човека и покајника пред Богом. Молитва је изливање жеље и молбе срца и удизање палог човека грехом пред Богом. Зато је молитва чудесна и подиже човека. Пут ка Богу је молитва. Одмеравање пређеног пута су различита молитвена стања у која постепено улази онај који се моли како треба и правилно. Који се моли постојано. Зато свети оци кажу да што је ваздух за тело то је Дух Свети за живот душе, ми молитвом тражимо опроштај грехова, помоћ, тражимо спасење, ми молитвом како бих рекао подстичемо нашу душу да се она све више и више везује за Бога. Душа посредством молитве дише тим тајанственим ваздухом. Зато свети апостол Павле моли хришћане да буду истрајни у молитви. Није лако се молити када ђаво напада човека и разводњава и ум почиње да му се расипа. Када осетимо да нам се расипају мисли, онда вежимо наше мисли кроз молитву за Бога. Зато апостол Павле каже молите се искрено и са захвалношћу. Зашто каже апостол Павле овако? Зато што је молитва чудесна, и не зна за границе, не зна за простор, зато што је молитва побожан разговор душе човекове са Богом. Када се човек моли онда се човек уздржава од злобе и пакости и уздражва се да не говори оно што не треба јер се моли, и то је његов разговор. Ми када хоћемо да замолимо неког човека да нам да, шта радимо? Молимо га. Смиравамо се пред њим да би добили оно што тражимо. Када је то тако у свакодневном нашем животу онда шта да кажемо за нашу молитву коју упућујемо и усмеравамо ка Богу. Дакле, док се човек моли и док је везао срце своје за Бога у такво срце неће тако лако да се увуче ни зло ни мржња ни онај нечастиви. Зато се нечастива сила плаши молитве, поста. Зашто? Зато што је сам Господ Христос рекао да се нечастиве силе изгоне и прогоне постом и молитвом. И ми када решимо да се молимо усрдније онда ми тамо осетимо како нас нечастива сила колеба па каже: “Немој се сада молити, остави то за сутра”. То значи да је ђаво видео да хоћемо да се молимо, и онда жели да нас предухитри да се не молимо. Дакле, браћо и сестре када се молимо, неће у нас да усели мржња, гордост и сујета, јер када се човек моли, онда он самог себе смирава. Права молитва је када излази из смирења и вере, а нама је смирење потребно да би управо задобили благодат Божију. Хришћанин без вере и молитве кажу свети оци, који се не моли и нема вере не може се назвати хришћанином. Молитва целога човека устремљује ка Богу. Молитва поспешује човека да благодари Богу да се захваљује Богу. Наше је да првествено заблагодаримо Богу што смо устали и што смо се сабрали на свету литургију, што ће многи од нас и да се причесте. Зато човек треба себе да како каже свети Макарије да приморава на молитву да би га Бог заштитио од искушења и од невоља. Људи на различите начине прилазе Богу. Најизразитији и најприснији начин јесте молитва. Она је установљена још у Старом Завету. Бог преко пророка Јоила каже: наредите пост, огласите празник, сакупите старешине и вапите ка Господу. Док пророк судија Самуило: “Не дао ми Бог да згрешим пред Господом и престанем да се молим”. А Господ Исус Христос својим животом и учењем говори да је молитва потребна човеку ради смиравања и спасења. На питање зашто је молитва толико потребна имамо више одговора, а један од њих је: “Молимо се браћо и сестре да бисмо остварили науку Божију у свом животу. Онај ко оствари науку Божију у свом животу он се искрено и предано моли”. Зато дајмо себи задатак ако може сваки од нас: Данас ћу да прочитам у себи десет пута Оче наш. Зар је то много да кажем данас: “Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме”. Зар је немогуће да у току дана не изговоримо неколико пута: Пресвета Богородице спаси нас. Нека је свима срећна крсна слава који славите светог Алимпија и нека је благословен долазак на ову свету литургију.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Високопреосвећени је причестио верни народ, и поделио иконице као подсетник на данашње молитвено сабрање.

ђакон Александар Ђорђевић