По прочитаном Јеванђељу Митрополит јован је рекао:

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог браћо и сестре. Одељак из данашњег Светог Јеванђеља по Матеју које смо овде чули описује један диван и поучан догађај о томе како је Господ Исус Христос, Спаситељ наш, позвао своје ученике и дао им је своју божанску моћ и власт над духовима нечастивим, да их изгоне из људи и да људе исцељују од сваке болести и сваке немоћи. Видимо шта Господ даје онима који њему служе и који су предани Њему. Даје им власт много већу од овоземаљске власти, а то је да ђаволе изгоне из људи. Господ наш Исус Христос је то Царство Небеско које се спомиње у овом светом јеванђељу. И додаје Господ и каже да је Царство Небеско унутар нас. А то значи да онај који има Христа у себи и који живи Христом, већ сада и овде осећа то Царство Небеско, јер осећа Христа и Христа је пригрлио и Христос је његов центар живота, Христос је његово огледало. А када ми Христа имамо у себи, онда имамо, браћо и сестре, и небо и земљу у себи. Имамо целу васељену и цело човечанство у себи, ако Христа имамо у срцу своме. Зато треба стално да проверавамо себе да ли је Христос у нама. Јер хришћани ходају земљом, а мисле на небо.

Литургија је та која нас подиже и која нам неда да потонемо, браћо и сестре. Литургија је та која своди Небо на земљу и земљу уздиже на небо. И зато је Господ целим небом, са свима и анђелима, на Литургији присутан. О томе треба да размишљамо када смо на Литургији, да је Христос међу нама. А то ћемо приметити и осетити ако имамо смирења и ако имамо веру. Али коју веру? Ону јаку веру, јеванђелску веру. Треба нам тај осећај присуства светиње. А човек је светиња и његов живот је светиња. Е сада, можемо да поставимо питање, како се понашамо према животу. Да ли се понашамо према животу као дару Божијем или мислимо да нам је живот дао отац и мајка, или што је још горе, ма дао сам ја себи живот. Бог ти је дао живот преко оца и мајке, али не да га проћердаш него да га примимо као дар и да тај дар животни умножавамо и да узвратимо Богу. Сваки дар ми смо примили од Бога, а да ли га узвраћамо као уздарје, а знамо да када нам неко да било какав дар у животу, ми омах размишљамо о томе да нам је тај неко то дао зато што нас воли и размишљамо како да узвратимо уздарјем. Господ нам је дао себе, дао нам је Цркву своју, дао нам Тело своје, дао нам Живот вечни, и сада је само опет питање да ли живимо за тај Живот вечни или живимо за овај пролазни земаљски живот. Да ли ми је стало шта ће Господ о мени и за мене казати, или ми је стало шта ће други људи за мене казати? Или ми је стало да се ја надметнем да други мисле да сам неко и нешто? Тај који тако поступаверујте ми није нико и ништа. Јер он од своје сујете, свога ега, свога самољубља и себељубља, верујте не види Бога. А чим не видишБога ти не видиш ни онога другога поред себе, јер себе хоћеш стално да уздигнеш изнад других. Лепо је када други о нама кажу неку лепу реч. Е па када тако волимо да чујемо када други о нама говоре лепо, треба и ми да о другима говоримо лепо. Треба о другима да кажемо добро, а не да га кудимо и осуђујемо. Зато, браћо и сестре, треба да знамо и да размишљамо да је Царство Божије унутар у нама, тј. да је Христос унутар у нама. А како је дошло на земљу Царство Небеско. Тако што је Господ сишао са неба. Тако што је Бог постао човек, а остао Бог. Самим тим је и земља постала Небо. Бог је ову земљу да буде рај и јесте рај, али за кога- за онога који има Бога у себи. А Бога има у себи онај који верује у Бога и коју своју веру доказује делима, а не речима и језиком. Бога има у себи онај који заволи Бога онако како је Бог заволео нас. Дакле, браћо и сестре, са Богом је сишло и Царство Небеско на зељму.

Страшно је када човек злоупотреби слободу, као када човек злоупотреби своје име, своје звање, своје призвање, свој чин. Када човек то уради онда је он заиста у потпуности одступио од Бога. Када је реч о слободи увек се сетим оне дивне речи, оног мудрог човека Достојевског, који је казао “слобода је да ја не учиним зло другоме“. Дакле, браћо и сестре, нама људима се спустила вечна истина са неба, вечна љубав, спустио се, једном речју вечни живот, Богочовек, да би све Његово постало наше. Шта је још Царство Небеско о коме говори данашње јеванђеље? Царство Божије је, каже христос, моје присуство у вама. Свети Григорије Паламана ово одговара и каже да је пре очовечења Христовога Царство било далеко од нас колико је небо удаљено од земље. Царство Божије није нека далека реалност коју не можемо да остваримо. Оно јесте највећа реалност, али то може да осети само онај који има Бога у себи и који има управо то царсто Небеско. Зато нема ничега реалнијег од Царства Божијег и од њега се може живети на земљи чак и када ни од чега земаљског више не можемо да живимо. Дарове Божије које смо добили треба да умножавамо, а не да закопавамо, а човек закопава дар Божији када почне о себи толико гордо да мисли, високо да мисли. Зато Христос каже “на дар сте добили, на дар и дајте“. Другим речима, Господ хоће да каже апостолима који су благодаћу Божијом и силом Божијом болесне оздрављавали, мртве васкрсавали, хоће Господ да им каже да се норде због тога што им се и ђаволи покоравају, што и мртве васкрсавају, немој то да вас одведе у гордост, него каже да је од свега тога много веће, ако су нам имена записана у Књигу Живота. А ми смо записани у књизи живота онда када смо се крстили, када смо ушли у Цркву, када смо постали чланови цркве, само је питање да ли, ако могу тако да кажем, одржавамо то наше записано име. Свако од нас добија анђела, браћо и сестре, на крштењу, и анђео записује свако наше добро дело, добру мисао, добру реч, и то ће нам се наћи на суду Божијем када изађемо пред бога, али постоји и онај други анђео, тј. онај ђаво који записује такође сваку нашу ружну мисао, ружну реч и ружно дело, а опет и једно и друго дело изаћиће на видело, како каже наш народ. Зато и речено је у Светом Писму да ћемо се делима својим оправдати делима ћемо се својим осудити.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Током Свете Литургије, Митрополит Јован увео је у ред клира дипломираног теолога Милоша Кузмановића. Владика је позвао новорукоположеног ђакона да непрестано бди и стражи над собом и да кроз свештеничку службу себе духовно усавршава и изграђује и да има страха Божијег у себи, јер нам то помаже да не скренемо са пута који води у живот вечни.

Духовна поука Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Литургијског сабрања Митрополит Јован је са својим свештенством и верницима заједничарио у трпези љубави коју је припремио старешина храма пронамесник Горан Јеремић са својом породицом.