Након прочитане јеванђељске приче о богаташу и Лазару, Митрополит је произнео проповед:

“Данашња јеванђељска прича је заиста потресна, уколико смо је слушали. Поука је да човек без свог иметка улази у овај свет, али исто тако и без иметка излази из њега. Такође, важна поука је да је сваки човек Божија својина. Све оно што човек поседује јесте позајмица Божија човеку. На том основу човек покушава да се спасе. Позајмицу Божију људи често називају својим иметком. Ако кажеш да је све што имаш твоје, онда у Бога не верујеш. Мислиш да је све твој труд или твоје сналажење у овоме животу. Дакле, потребно је да схватимо да све што имамо јесте Божији дар. Средства која нам Бог даје у овоземаљском животу јесу на спасење, а не на погибао. Својим богатством или својом немаштином треба да спасавамо душу своју мудро како је то запазио један велики црквени човек – односно са благодарношћу трпећи своју немаштину, баш како је то чинио сиромашни Лазар. Богаташ се разметао и није видео другог човека од свог земаљског богатства. Такав човек мисли да су сви људи испод њега. Такав мисли да су сви незналице, грешници, а само је он изнад свих. Такав човек ниједан савет неће да прихвати, нити ће да по савету поступи. Примиће савет, али чим се буде окренуо наставиће по своме. То је због гордости и сујете наше. Људи се позивају на спољашњу лепоту. Зар и то није дар Божији? Ако си леп, потребно је да се трудиш и благодариш Богу. Бог нама даје овоземаљско добро да би га дали и другима. Човек је велики онолико колико себе даје другима. Љубав се не даје да би се нешто задобило. Данашње Јеванђеље нам говори да су овај свет и људи у њему разнолики. Сваки човек је на свој начин; свако је микрокосмос и свако је макрокосмос. Када човек себе сматра малим, њега ће Бог подићи. А кад себе сматрамо великим, значајним, познатим, па још истичемо и неки морал, може лако да нас ухвате гордост и сујета. Да то тога не дође, скривај та добра дела која ти је Бог дао, умножавај и дели другима. Дакле, браћо и сестре, у овом свету, рекох и понављам, људи су разнолики. Данашње Јеванђеље нам такође говори да у овом свету има разних људи, има богатих, има сиромашних. У свету има тужних, али Богу хвала има и радосних, они који се у Богу радују и који се Богу радују. Да је овај свет расадник бесмртних добара, то нам управо исто такође говори данашње Јеванђеље. Такође нам оно говори, браће и сестре, да са ове земље воде само два пута. Један је у рај, а други је у пакао: један је у радост са Богом и по Богу, а други је мука без Бога. Једним путем свако од нас једног дана мора поћи. Пакао није неко мучење како данашњи, под знацима навода, богомољци говоре. Не, није то. У духовном смислу јесте мука, јер ће нас тада наша савест корити, што ће нас савест пећи. Зашто ниси искористио тај дар Божи да живиш по Богу и да живиш са Богом? Дакле, браћо и сестре, ми морамо или у рај или у пакао, а све то зависи од нас. А ако смо чинили зло, ако смо се служили неистином, ако смо оговарали, ако смо осуђивали, ако смо се правили праведним и бољим него што јесмо, зна се где ће нам бити место. Опет, нема шта да се заваравамо, браћо и сестре, јер имамо да се угледамо на Господа Христа, да се угледамо на Цркву његову као Тело Његово. Дакле, човек одлази на онај свет са онаквом душом каквом је учинио управо у овоме свету. И тамо наставља бесмртни живот или у царству добра, или у царству мука. Говори нам данашње Јеванђеље шта је човек који се претворио само у јело и у одело, као овај богаташ из данашњег Јеванђеља. Испод свиле тог богаташа, као испод оних рита овог сиромаха стоји трошно тело, јер је и у цара и просјака, како каже наше народ, исто тело. Имамо ово одело у које се сада облачимо, али да ли имамо духовно одело? Да ли облачимо оно духовно одело или све дајемо на одело у овоме свету, не би ли изгледали лепши? Духовно одело то је благодат Божија, то је вера, то су љубав и нада, али и подношење свих прилика и неприлика у којима се нађемо у овоме свету. Ко смо у овоме свету? Зар смо само тело и зар смо само одело? Како је ова јеванђељска прича нама данас лепо то изнела. Зато, браћо и сестре, треба да се запитамо где је душа? Шта је са душом? Може ли човек да спасе своју душу, а да не обузда свој језик? Да не говори о другоме да је најгори, а себе да велича. Човече, пустимо то суду Божијем, јер је Његов суд праведан. То је хришћански, драги мој. Зато кажем, треба да мислимо шта је са душом, где је душа, и зато се запитајмо ко стоји пред вратима нашег срца и куца. Пазите, богаташ се расипао у свом богатству, у својој кући, није погледао ни кроз прозор ни кроз врата да види да ли има неког бедника ту. А овај сиромак Лазар није му тражио печење са његовог стола. Није тражио ни хлеба. Тражио је мрвице, оне које он баца. За њега је то било довољно, јер је он и мрвице сматрао даром Божијим. Е, страшно је кад човек није задовољан. Дакле, браће и сестре, размислите о овој данашњој јеванђељској причи која нам говори како је лако бити захвалан. Лако, верујте, лако. Само ако послушамо Јеванђеље. А оно каже, ако гладнога нахраниш, ако жеднога напојиш, ако голога оденеш, ако болесника посетиш, и ето ти, зарадио си рај. Јер то ниси учинио ни болеснику, ни ономе ко је био гладан, ни го, ни бос. Не учинио си Христу, јер ако се учини једном од ове моје браће, мени учини се, говори Господ. Тај животни товар не можемо да носимо без помоћи Божије. А помоћ не можемо добити ако прво немамо веру у Бога и ако немамо смирења. А онда из смирења произилазе све друге хришћанске врлине, браће и сестре. Од увек се свет, браће и сестре, делио на богате и сиромашне, на оне који имају и на оне који немају. И што је још горе, једни другима, нажалост, не верују. Ту је проблем. Не верујемо једни другима. Него све мислимо да само себи треба да верујемо и због тог неверовања кренемо да се мрзимо међусобно. Тако се зло на зло назиђава, и сумња на сумњу, и она се тако окалеми. А кад се сумња, окалеми, онда знамо какве плодове ћемо да убирамо – не оне слатке, не оне плодоносне, него оне горке и љуте, али то ћемо да схватимо тек касно. И бојим се да не схватимо касно, браће и сестре. У Јеванђељу се не каже да је овај богаташ био неки велики грешник, па да је због тога отишао у пакао. Не, него зато што није имао љубави. Али оне еванђелске љубави, не оне емотивне љубави наше, која данас траје, сутра је нема. Дакле, помешали смо, нажалост, због свега тога, зло са лошим, па више и не знамо која реч значи добро, а која зло. Исто тако, престали смо да разликујемо онога ко је богат од онога ко је имућан. Богат је онај који има Бога у себи и живи по Богу. Онај ко је имућан, има изобиље материјалних ствари, али Бога не. И баш зато што си имућан без Бога, зато злоупотребљаваш и тај свој иметак који ниси схватио као дар Божији. Такав човек сматра да је најбитнији на свету, да пре њега ништа није постојало и да после њега ништа неће постојати. Немојмо мислити да ће после било кога од нас настати потоп. Не, заиста, неће. Живот ће се наставити нормалним током. Важно је да разумемо за шта нас је Бог створио у овом свету. Бог нас је створио да будемо једни са другима, да познамо лице свога брата, а тако да познамо и лице Бога. Запамтимо, богаташ није отишао у пакао јер је богат, нити је сиромах отишао у рај јер је сиромашан, већ зато што је трпељиво и смирено подносио све што на њега наиђе. Јесмо ли ми спремни да тако прихватимо Божији позив, или мислимо да када наиђе неко искушење или мука, одмах кренемо да се гађамо камењем на Бога, како каже наш народ. Нека нам Господ помогне, браћо и сестре, да читајући ову Јеванђељску причу схватимо да је потребно да се богатимо Богом, а не собом.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована