Чтецирао је г-дин Владан Степовић.
За певницом је било братство храма Светога Саве са верним народом.
По прочитаном Јеванђељу Високопреосвећени се обратио верном народу надахнутом беседом:
“Дрга браћо и сестре, у малопре прочитаном одељку Апостола Павла смо чули, како се свети апостол Павле обраћа у мало пре прочитаном одељку Колошанима: „Ми вас који сте били мртви у гресима и у необрезању, Бог оживи са Христом, оправдавши вам све грехе“. Заиста браћо и сестре људи су мртви у гресима до светог крштења. Јер се сваки човек рађа са првородним грехом. У крштењу људи оживљују Христом за живот бесмртни за живот вечни јер им се опраштају сви греси. Од крштења ако грешимо онда нам се урачунавају греси. Сви они греси који су умртвљавали сваком смрћу. Греси умртвљавају на првом месту ум и разум, вољу и савест. Све то греси умртвљавају јер све греси прљају. Живећи у гресима људи умртвљавају себе за све оно што је божанско, бесмртно, вечно, за Бога и све што је Божије. А грех је плата за смрт, како каже свети ап. Павле. Грех има само једну једину награду, а то је смрт. Али, ми смо престали да будемо робови греха, од момента од како смо ушли у Цркву и крштени смо. Крштење је најважнија света тајна, која нам омогућава да у Цркви задобијамо и све друге свете тајне. Без крштења ниједну свету тајну не можемо да задобијемо. У светом крштењу човекољубиви Господ оживљава из мртвих све добровољне мртваце. Ми добровољно грешимо јер нам Господ опрашта све грехе. То морамо да имамо на уму. Ни ђаво не може да нас натера на грех уколико ми не дамо пристанак наш за грех. Дакле, браћо и сестре Господ нам у крштењу даје опроштај као што рекох, јер се ми у Христа крштавамо, и ми уствари не умиремо ако смо умрли греху. И управо шта нам Господ обећава и шта нам даје у крштењу? Живот вечни.
Определивши се за грехе и грешност, људи су се свим бићем устремили ка злу а такорећи и дали ово што сам рекао да не може ђаво да нас натера на грех док не пристанемо, ми не дајемо својеврсну писмену обавезу да ћемо бити послушни нечастивоме. А у Јеванђељу Господ каже не можете служити Богу и мамону. Тако нас је грех држао у себи и имао као добровољно робље. Грех заробљује и поробљује човека. Чим смо заробљени грехом значи да смо слободни. Христос нам је учинио слободним или да живимо са грехом или са врлинама. Да живимо или са грехом или са врлинама. Ту нашу пагубну обавезу је Христос уништио приковавши на крст својим безгрешним Телом. Он није страдао на Крсту због греха, јер се не нађе греха у устима његовим, али Он је браћо и сестре због нас страдао, због нас је прикован на Крст, због нас је умро да би ми оживели, Васкрсао да би и ми васкрсли у своје време, јер браћо и сестре у Њему није било греха, и Његова смрт није последица Његове грешности него његове љубави. И то је она божанска љубав која је свела Бога на земљу, да људе ослободи од греха и смрти и ђавола. И ми се у крштењу ослобађамо свега тога, и ако живимо крштенским животом, да живимо као што се у крштењу одричемо ђавола и сједињујемо са Христом, и ако останемо у том јединству са Христом ми смо победници смрти. Јер Христос оживљава оне који верују у Њега и који живе том вером. Ето шта значи та Христова смрт за нас, а значи наше искупљење и избављење од свих смрти, и свих грехова. Имамо две врсте смрти, телесну и духовну смрт. Телесна настаје када душе напусти тело, и када се враћа своме творцу. То је телесна смрт, то је процес којег ми не можемо да избегнемо. Али има једна страшнија смрт од телесне смрти а то је када човек духовно умре пре телесне смрти. А он духовно умре када не мисли на Христа, на загробни живот, на вечни живот. Зато нас апостол Павле опомиње на значај жртве Христове када нам каже: Скупом сте ценом плаћени ви хришћани. Којом ценом? Крвљу Господа Исуса Христа. Крв Христова је омила, спрала наше грехе, али зато треба да будемо свесни те жртве Христове за нас и да се тиме подстичемо да и ми у свом животу треба да дајемо жртву. А жртву не можемо дати ни Богу ни другоме ако немамо љубави. Ако имамо љубави онда ћемо дати себе за Бога и за другога. Човек је онолико велики колико се даје Богу и колико се даје ближњима. Колико се дели на Бога и ближњега. Нека нам Господ помогне да ми када грешимо, јер смо слаби и огреховљени, да нам Бог помогне да Васкрсавамо, зато што смрт умртвљује човека. Нама треба да стално доживљавамо Васкрсење, и када се преобразимо из смрти у живот онда заиста схватамо значај Христове жртве за нас. Онда схватамо зашто нам је живот драг, овде на земљи, да овде још и сада започемо да задобијамо вечни живот и опроштај од грехова.
Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
У наставку свете литургије Високопреосвећени је причестио верни народ, благословивши их и отпустивши у миру.
ђакон Александар Ђорђевић
