За певницом су појали протојереј Драгослав Милован и г. Милорад Томић, док је чтецирао вероучитељ Марко Гаљак.

Након прочитаног јеванђељског штива верном народу се надахнутим словом обратио Митрополит Јован:

“Драга браћо и сестре данас прослављамо Светог апостола Јакова брата Господњег по телу. Он се назива Његовим братом по телу јер је био син Јосифа заручника Пресвете Богородице. Овај велики апостол и велики јерерх био је 30 година Епископ у Јерусалиму. Написао је и свету Литургију која данас носи назив Јаковљева Литургија и она се служи и дан данас Богу хвала у читавом Православљу. Апостол Јаков био је заиста један како би рекао “осетљив човек”. Па тако када си делили имовину свога оца Јосифа,нису се сложили браћа да добије Исус осим апостола Јакова, и рекао оно што припада мени ја дајем мом брату Исусу. И ту видимо ту осетљивост коју је он имао више за друге него за себе. И то је та дивна хришћанска врлина, да друге осећамо као самога себе. Ако другога не осећамо као самога себе ми онда не осећамо себе онако како би требали да осећамо. Одломак данашњег Јеванђеља нам говори како је Наш Господ Исус Христос дошао у своју постојбину, а његова постојбина је био Назарет,тамо где је живела Пресвета Богородица. И каже се како је Он ушао у народ и почео да их учи, још је био млад па каже народ откуд Њему ова премудрост. У постојбини Његовој га ниси сматрали као Христа него као обичног човека, сина Јосифа и Марије. И када имамо на уму данашње Јеванђеље ми можемо да видимо да Господ Наш Исус Христос те несместиве тајне неба сместио у просте јеванђељске приче. И ово је проста прича и Господ је највише говорио у причама. Када су га апостоли питали зашто говори у причама он је рекоа: “Зато да би они други могли лакше да схвате. ” Погледајте како се Господ смирава. Господ је свезнајући. Он се прилагођава човеку да би Га човек боље разумео, односно да би Га човек сместио у себе. Заиста,браћо и сестре тако је Господ кроз своје приче проширио душу, ум кроз ученике своје, да би сместили Христову науку до вечности. Зато се каже да ће се свет испунити онда када се и задње слово испуни у Јеванђељу. Христос је њих учио не само речима већ и делима, Његова дела су била неисказана премудрост и сила. Нема језика који може да опише чудеса Господња. Зато ми када освећујемо воду или крштавамо децу,свештеник каже: “ Велики си Господе и чудесна су дела Твоја, и ни једна реч није у стању да опева чудеса Твоја”. Људска реч која долази од мудрости овог света, али постоји и Божја мудрост, а шта је мудрост, предмудрост то је страх Божји као што каже премудри Соломон. И док човек има страха Божјег у себи,он заиста води рачина о свом животу и свом понашању. Бог се спознаје кроз веру,вером усељавамо Бога у себи. Ми се молимо Господу да нам расуђивање,а онај који не зна да слуша и да послуша, никад неће знати да наређује како да кажем. Јер кроз послушност вером усељавамо Бога у себи. Та премудрост и сила сишла је са Богом. Нажалост, и ако их је Христос просветио, они су остали у своме неверју, јер нису отворили своје срце као апостол Јуда. Према томе ми што се зовемо хришћанима треба да водимо рачуна како живимо. Сваки је од нас позван само треба човек да осети то призвање, а када осетиш да си призван онда ћеш бити сав у радости. Јер знамо да нас је Господ призвао, ако ниси осетио то призвање, онда се нећеш трудити да живим хришћанским животом. Дакле,изабрани народ јеврејски остао је у свом неверју. Назарећани нису могли да схвате божанско и духовно порекло Христово. Када човек огугла,када доведе себе у обману, обмана је велики грех и болест, јер нема Бога у себи да нас загреје него осећамо хладноћу. Ми ако не схватимо да осим овог живота и има и живот небески нећемо се спасти. Гледају Христа,слушају Христа, дотичу се многи Христа али не верују, као она жена која је боловала од течења крви она се једина исцелила јер је веровала у Христа за разлику од других. Дакле, браћо и сестре нама је потребно да проверимо своју веру. Немојмо веру свести на речи и на уста,веру проверимо делима, веру проверимо Јеванђељем, веру проверимо својим животом. Ово нам све говори да је вера увод за чуда. Тамо где је вера тамо су и чуда, тамо где нема вере тамо нема ни чуда. Вером човек се спреман да прими чуда Божја. Бог нам је дао творевину, дао нам је да се дивимо Творцу. Браћо и сестре има дар вере и примио је дар вере, само зависи да ли чувамо тај дар, да ли умножавамо тај дар. Дао ми Бог да будем човек, да будем отац, мајка да будем свештеник, а шта ако злоупотребим тај дар, а ако злоупотребим дар злоупотребио сам слободу а Бог нам је дао слободу. Све оно што ми употребимо треба да проверимо да ли је то нама на спасење. Сваки човек је, како каже модерна наука, “homo religious”, што значи сваки човек је религиозан”.

Након Службе Божје Митрополит Јован је поделио иконице и благословио верни народ који се данас окупио у пантелејмонском храму .

Вероучитељ Марко Гаљак