Поводом храмовне славе Саборне цркве у Крагујевцу, Успенија Пресвете Богородице, братсво Саборног храма заједно са Културно-историјским Центром „Српска Круна“ организовало је 28.08.2009.године славско сабрање у порти храма.

Након вечерње службе, вероучитељ Предраг Обровић поздравио је све присутне у име Саборне цркве и Његовог Преосвештенства епископа шумадијског Г. Јована и у име „Српске Круне“, најавивши да ће ово сабрање на дан крсне славе, како и приличи Шумадији, бити уз богато музичко наслеђе нашег народа на које ће нас подсетити Српски културно-уметнички ансамбл „Смиље“ извођењем концерта српских игара и песама.

Храмовна слава Светоуспенског храма у Варварину прослављена је онако како се једино и прославља у православљу, Светом Литургијом коју је служио Архимандрит Алексеј (Богићевић), игуман манастира Светог Луке уз саслуживање Архијерејског намесника темнићког протојереја-ставрофора Љубисава Ковачевића и свештенства овог намесништва.

Празновање Успенија Пресвете Богородице у манастиру Денковац, започело је свечаним празничним бденијем, које је служио Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење монаштва и свештенства Епархије шумадијске.

Пре почетка бденија, Владика Јован је осветио новоосликани живопис у потпуно обновљеној и реновираној трпезарији манастирског конака. Честитајући храмовну славу, братству манастира и верном народу, Владика Јован у својој беседи говорио је о Мајци Божијој као мајци свега рода људског. Род људски има велики Дар Божији који се огледа свагдa и на сваком месту, и то човек може да види ако иоле мисли о Богу. Велики је дар што поред Бога у Тројици имамо Пресвету Богородицу, да Она буде наша заштитница и посредница пред Богом.

И ове године свечано је прослављена храмовна слава храма Успенија Пресвете Богородице у Саранову. Свету Литургију су служили Архијерејски намесник рачански протојереј Љубиша Ђураш, протонамесник Велибор Јовановић и јереј Горан Живковић уз саслужење ђакона Дејана Шишковића.

Саборни храм у Крагујевцу је 28. августа прославио своју храмовну славу Успења Пресвете Богородице. То је празник, у којем Православна црква празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт, коју назива „Успењем“, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства. Вековима је Црква промишљала о смрти Марије Дјеве, удубљивала се у смрт Оне која је била мајка Спаситеља света. Сагледавајући Њену смрт, никада није осетила ни страх, ни ужас, него само блештаву и истинску васкршњу радост. Суштина и смисао смрти Мајке Божије најбоље је изражена на икони Успења Пресвете Богородице. На тој икони Мајка Божија лежи на самртном одру. Око Ње су апостоли, а Господ Исус Христос изнад Ње, држи на рукама своју мајку, живу и заувек сједињену у вечности са Богом. Ми на тој икони видимо смрт, али не као растанак, већ као сједињење; не као жалост, већ радост и у крајњем исходу – не смрт, већ живот.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је на дан пророка Михеја Свету Aрхијерејску Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу. Епископу су саслуживали протојереј – ставрофор Драгослав Степковић и старешина храма протојереј Милић Марковић.

УСПЕЊЕ ЈЕ БОГОРОДИЧИН ПРАЗНИК ИЗ РЕДА ДВАНАЕСТ ВЕЛИКИХ ПРАЗНИКА, ПОЗНАТ И КАО ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА. У ДАВНИНИ СЛАВИО СЕ ИСТОГА ДАНА КАДА И САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. СЛАВЉЕЊЕ ПРАЗНИКА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 15/28. АВГУСТА, УВЕДЕНО ЈЕ У ЈЕРУСАЛИМУ ТОКОМ VI ВЕКА. ИЗ ЈЕДНОГ ЈЕРУСАЛИМСКОГ КАНОНАРА, КОЈИ ПОТИЧЕ ИЗ VII ВЕКА, САЗНАЈЕ СЕ ДА ЈЕ БАЗИЛИКА У ГЕТСИМАНИЈИ, ПОДИГНУТА ЗА ВРЕМЕ ЦАРА МАРКИЈАНА, БИЛА ПОСВЕЋЕНА УСПЕЊУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. У ВИЗАНТИЈИ ЈЕ ПРАЗНИК УСПЕЊА УВЕДЕН ЗА ВРЕМЕ ЦАРА МАВРИКИЈА (588-602) С ТИМ ДА СЕ ПРАЗНУЈЕ 15/28. АВГУСТА.

СТИХИРЕ ЗА ОВАЈ ПРАЗНИК ПИСАЛИ СУ ПАТРИЈАРХ ЦАРИГРАДСКИ ГЕРМАН (+740), ЈОВАН ДАМАСКИН (ПРЕ 745), АНАТОЛИЈЕ (IX ВЕК), ТЕОФАН ИСПОВЕДНИК (IX ВЕК), ЦАР ЛАВ МУДРИ (+911).

У ГЕТСИМАНИЈИ, ГДЕ СЕ НАЛАЗИ БОГОРОДИЧИН ГРОБ, А ТАКОЂЕ И У РУСИЈИ, ПО УГЛЕДУ НА ПОГРАБ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, НА ЈУТРЕЊУ ВЕЛИКЕ СУБОТЕ ВРШИ СЕ ЧИН ПОГРЕБА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, КОЈИ ЈЕ ИЗЛОЖЕН У ГРЧКИМ И СЛОВЕНСКИМ РУКОПИСИМА.

Владика Јован - Стражимо над срцем својим

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован на Оданије Преображења Господњег 26. августа 2009. године служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Кнеза Лазара у Белошевцу.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је у понедељак 24. августа 2009. године Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Аеродрому.