ДАН РАДОСТИ ЗА УЧЕНИКЕ У ОПОРНИЦИ

ДАН РАДОСТИ ЗА УЧЕНИКЕ У ОПОРНИЦИ“Кад човек достигне да се радује због напредовања других,
тада ће му Христос подарити сав њихов напредак,
а он ће се радовати колико се радују сви они; тада ће бити огромно,
и његово напредовање, и његова радост.”

Старац Пајсије

У петак, 1. фебруара, 2013. године, ОШ “Сретен Младеновић” – издвојено одељење у Опорници, било је домаћин окупљања поводом прославе школске славе, Светог Саве.

Овом приликом организован је скромнији културно- уметнички програм за ученике школе, а школској библиотеци је уручен значајан број књига, као и неколико комплета обавезне лектире за ученике нижих разреда основне школе.

У извођењу културно- уметничког програма, учешће су узели ученици верске наставе СМШ “Др Милоје Милојевић” и ученици осмог разреда ОШ “Сретен Младеновић” – матична школа у Десимировцу.

На почетку смо имали прилике да чујемо сјајне интерпретације познатих руских композиција за виолину у извођењу Иве Пауновић и Николе Јовашевића, ученика одсека за виолину Музичке школе, док је други део програма испуњен вештим изговарањем стихова Јована Дучића и Франческа Петрарке.

Стихове су изговарали Милош Бабић и Катарина Веселиновић, ученици осмог разреда матичне школе у Десимировцу, уз несебичну подршку Катарине Рмуш, професора, асистента у настави српског језика, иначе једног од дародаваца књига школској библиотеци.

Након свечаног програма, уследило је неформално дружење и прилика да ученици размене искуства у непосредном сусрету.

Ученици из Опорнице су искористили прилику да се упознају са инструментом, и поделе знања и недоумице из музичке културе са својим старијим колегама.

Велику захвалност за врлински карактер овог сусрета, дугујемо и учитељици Љиљани Младеновић, као и педагогу школе Дејани Лабовић.
Највећу захвалност, и овога дана, исказали смо нашем покретачу и стожеру, Светом Сави, те Му ускликнули с` љубављу молећи се за сваки напредак телесни и духовни.

Сагледавајући добру страну технолошког, инфраструктуралног и комуникационог развитка човечанства, могу се уочити многе нове могућности плодоноснијег и једноставнијег укључивања деце са руралних и удаљених подручја и школа, у живи однос са целокупном просветно- педагошком заједницом наше државе.

Олакшице такве врсте неминовно доводе и до побољшања квалитета образовања које се деци нуди.

На нама, просветним радницима је, хоћемо ли ту прилику искористити или не.

Вероучитељ, Обровић Предраг