Празник Богојављење је ове године прослављен свечано уз присуствон великог броја верника, у свим храмовима колубарско-посавског намесништва.

После Свете Литургије обављено је велико освећење воде, коју је верни народ у току целог дана точио и носио својим домовима, да им буде за духовно и телесно здравље и напредак. У наставку прославе овог празника у нашем граду, а у организацији Црквене општине лазаревачке, на језеру Очага одржано је богојвљенско пливање за Часни крст.

Празник Богојављење је и ове године молитвено прослављен у свим храмовима орашачког намесништва. Након Свете Литургије у свим градским и сеоским храмовима обављено је велико освећење воде, коју је верни народ у току целог дана точио и носио својим домовима.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у среду 19. јануара 2022. године, на језеру у Шумарицама по деветнаести пут организована је Богојављенска манифестација “Пливање за Часни крст”.

Организатори овог догађаја су локална самоуправа града Крагујевца и Епархија шумадијска, уз подршку Градске туристичке организације и Спортског привредног друштва “Раднички“. У храму Свете Петке у Виноградима такмичари су претходно присуствовали светој Литургији и великом освећењу воде.

Издавачка установа Епархије шумадијске обавештава да је из штампе изашло ново издање вредне историје Руске цркве, чији је аутор Антон Владимирович Карташов. Након првог тома, чија почетна тачка јесте „анализа предања о проповеди Светог aпостола Андреја Првозваног на Руси, а завршна казивање о синодалном периоду руске црквене историје током XVIII века“ (Предговор, В. Пузовић), други том се наслања на синодални период и завршава приповешћу о царевању Павла I (1796-1801).

Благословом нашег Првојерарха Епископа шумадијског Господина Јована у Цркви Свете Недеље у Десимировцу наше удружење добровољних даваоца крви годинама уназад, бар три пута годишње, организује прикупљање крви.

Ј О В А Н

МИЛОШЋУ БОЖИЈОМ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ СВЕТОСАВСКОМ НАРОДУ ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ,

БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА

И ДА МОЛИТВЕ СВЕТОГ САВЕ БУДУ СА СВИМА ВАМА

ТЕКСТ ЗА ПРИКАЗ: Почетком 2022. године, Издавачка установа Епархије шумадијске „Каленић“ објавила је капитално тротомно издање Дневника оца Александра Шмемана, поводом стогодишњице његовог рођења. Према речима преводилаца Јелене и Ивана С. Недића, први пут на српском језику се појављује целокупни дневник преведен са руског језика. У нашој јавности постоји издање Епархије захумско-херцеговачке, међутим, оно представља избор бележака, који је учинила и на енглески превела супруга оца Александра, Јулијана Шмеман.

У петак 14. јануара 2022. године, када Црква празнује Обрезање Господње, Светог Василија Великог и Нову Православну годину Господњу, у храму Светог Василија Великог у Маршићу свечано је прослављен празник и патрон нашег парохијског храма.

Литугију је служио високопречасни протојереј Срећко Зечевић, архијерејски намесник лепенички, уз учешће великог броја наших парохијана.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, осетивши благе симптоме прехладе, подвргнуо се тестирању на вирус SARS-CоV2. Резултат теста је био позитиван, те ће у складу са саветима лекара, Епископ шумадијски наредне дане провести на кућном лечењу узимајући одговарајућу терапију. Епископ је у самоизолацији, има благе симптоме и добро се осећа.

Имајући ово у виду, Епископ са жаљењем одлаже раније заказана богослужења, пријеме и друге јавне активности у периоду до Светог Саве, али ће се свесрдно молити за исцељење оболелих и успех медицинских радника.

Позивамо верни народ, нашу браћу и сестре, да се са вером и љубављу моле за брзо оздрављење Владике Јована и здравље и опоравак свих који су болесни.

Информативна служба Епархије шумадијске

Свети апостол и јеванђелист Лука описао нам је „један од најтајанственијих, за наш човечји ум најнесхватљивијих, но најзначајнијих свештених догађаја у историји човечанства, који је Божији промисао извео ради нашег спасења, и на који не можемо нити смемо другачије гледати, до умним оком и са свештеним трепетом и страхопоштовањем“[1]. Тај космички догађај, најзначајнији у икономији нашег спасења – благовест арханђела Гаврила Пресветој Дјеви Марији – догодио се равно пре две хиљаде година. Догодила се „велика тајна побожности“ (Прва Тимотеју, 3, 16) и „Логос постаде тело“ (Јован, 1, 14). Створитељ се сједини са својим створењем и понизи себе „узевши обличје слуге“ (Филипљанима, 2, 7). Син Божји постаде Син Дјевин. Својим сједињењем означи почетак Новог завета, а самим тим и почетак нашег спасења.