Богојављенско пливање за Часни крст одржано је осамнаести пут на Марковачком језеру у Младеновцу. Поред мноштва пријављених, одабрано је нешто више од 200 учесника.

Карактеристика овог сабрања од самог почетака је да су сви учесници победници, нема трке, јер се до Христа стиже само у трци са самим собом. Међу учесницима је било жена и деце, а најмлађи учесници су били претшколског узраста. Као и претходних година прво купање у новој години било је на празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог од стране старешине братства „Вожд“ Дејана Лазаревића (покретача и организатора догађаја).

На дан када Црква Христова празнује празник Богојављења у храму Свете Петке служена је Света Литургија на којој је началствовао протојереј Драган Милутиновић уз саслужење братства Храма, протојереја-ставрофора Велибора Ранђића, протојереја Слободана Сенића, протонамесника Далибора Зарића и ђакона Владимира Степановића.

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Јована, у организацији Архијерејског намесништва орашачког, Општине Аранђеловац и Туристичке организације града Аранђеловца и ове године је на језеру Гараши надомак Аранђеловца уприличено пливање за Часни крст на дан празника Богојављење.

На дан празника Богојављење у орашачком намесништву је свечано у свим храмовима прослављен овај велики празник уз велики број верног народа који је на овај дан долазио у своје храмове да молитвом увелича прославу.

У храму Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу, прослава овога празника је започета Светом Литургијом коју је служио Архијерејски намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић уз саслуживање братства овога храма. По заамвоној молитви уприличена је заклетва нових чланова Црквеног одбора нашега храма који су се овом приликом заклели на верност и послушност својој Светој Цркви.

"Јавио си се данас васељени, и светлост Твоја, Господе, показа се нама, који ти свесно певамо. Дошао си, и јавио се јеси, Светлости неприступна", кондак Богојављења, глас 4.

На празник Богојављења, 19. јануара 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу.

Дана 16. јануара 2025. године на празник Светога пророка Малахије и Светога мученика Гордија служено је монашко опело мати Серафими у манастиру Ралетинац.

Опело је служио Митрополит шумадијски Г. Јован уз саслужење оца Тихона из манастира Мрзенице, оца Онуфрија из манастира Денковца, оца Пајсија из манастира Шуљковца, оца Нектарија из манастира Саринца, Архијерејског намесника левачког протојереја-ставрофора Милића Марковића, протојереја-ставрофора Животе Марковића и протођакона Ивана Гашића.

У четвртак 16. јануара 2025. године, Његово Високопресвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу уз саслужење ректора крагујевачке богословије Светог Јована Златоуста протојереја-ставрофора проф. др Зорана Крстића, пензионисаних протојереја-ставрофора Момчила Рајковића, Зарије Божовића, Животе Марковића, затим Архијерејског намесника крагујевачког протојереја-ставрофора мр Рајка Стефановића, сабрата Светотројичког храма протојереја Александра Бороте, протођакона Ивана Гашића, протођакона Мирослава Василијевића и ђакона Владимира Вранића.

Дана 15. јануара лета Господњег 2025. на празник Светог Силвестера и Светог Серафима Саровског, Његово високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован началствовао је свештеним евхаристијским сабрањем у крагујевачком насељу Бресница у храму Светог Јоаникија Девичког.

Архијереју шумадијском су саслуживали протојереј Саша Антонијевић, јереј Милош Ђурић, ђакон Стефан Јанковић и ђакон Владимир Вранић.

У уторак 14. јануара 2025. године у Храму Светог Василија Великог у Маршићу, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Г. Јован, уз саслежење Архијерејског намесника лепеничког протојереја Срећка Зечевића, протојереја Синише Раденковића пароха трећег белошевачког, јеромонаха Јована (Прокина) и протођакона Ивана Гашића.