Мноштво верног народа се сабрало у поповићкој цркви када су дошли вечерњи часови Бадњег дана.

Разлог сабрања је био да се прослави Рођење Сина Божијег, а Господа нашег Исуса Христа.

И ове године, као и претходних, порта лазаревачког храма, али и порте храмова широм колубарско-посавског намесништва, биле су мале да приме мноштво верника који се, традиционално, на Бадње вече, окупљају у великом броју, нестрпљиво хитајући у сусрет Богомладенцу Христу. Редослед дешавања је у свим храмовима био, мање-више исти: након вечерњег богослужења прочитана је Божићна посланица Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, свештеници су потом осветили бадњаке који су касније подељени верном народу, налагање бадњака на ватру и даље је, примећујемо, кулминација Бадње вечери, а потом је поред ватромета и традиционалног послужења у многим храмовима уследио и културно-уметнички програм.

Прослава Рођења Господа нашега Исуса Христа по телу, у храму Свете Петке у Смедеревској Паланци отпочела је вечерњом службом. Овом приликом је после прочитаног Јеванђеља прочитана и посланица Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована пред препуним храмом верника, међу којима је било и ученика верске наставе околних школа. Молитвено сабрање је окончано налагањем бадњака.

Други дан Божића када наша Света црква слави Сабор Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову.

Његовом Преосвештенству су саслуживали: протојереј-ставрофор Радован Чанчаревић, протојереј-ставрофор Синиша Марковић, протонамесник Александар Јовановић, јереј Аександар Мирковић, ђакони Милош Павић и Недељко Дикић.

Рођење Господа Исуса Христа, празник радости читавог човечанства, прослављен је у Опарићу, малом Левачком селу у срцу Шумадије, у молитвеној радости.

На Бадње вече, храм је био премали да прими на вечерње богослужење све вернике који су дошли да упуте своје молитве Богомладенцу Христу. Након вечерњег богослужења и читања посланице Његовог Преосвештенства Епископа Јована, подељене су захвалнице приложницима за ову годину. У самој литији и паљењу Бадњака узело је учешће и мноштво деце.

Овогодишња прослава празника Рођења Христовог била је испуњена мноштвом пригодних догађаја, који су употпунили богослужбени елемент. Важно спомена је да је комплетна организација и извођења свих пропратних манифестација реализовало братство храма Успења Пресвете Богородице у Младеновцу, на иницијативу Архијерејског намесника младеновачког протојереја-ставрофора Жељка Ивковића. Поменута чињеница није остала незапажена, те је неколико хиљада Младеновчана присуствовало богослужењима.

„Христос се рађа - славите! Христос с небеса - у сусрет му изађите!
Христос на земљи - узнесите се! Певај Господу сва земљо!
У весељу пој народе! - Јер Он се прослави.“

У свим храмовима орашачког намесништва свечано и молитвено су прослављени празници Бадњи дан и Рођење Господа Нашега и Спаса Исуса Христа. Ових дана сви наши храмови су били украшени нечим најлепшим, а то су наши верници који су у великом броју са својим породицама долазили на Свете службе да се помоле Господу и да приступе Светој Чаши.

У навечерје празника Рођења Христовог, у препуној цркви, празничним бдењем отпочело је богослужбено прослављање овог најрадоснијег хришћанског празника, за који нас је Црква припремала током недеља Божићног поста. Речи наде и обећања „Христос се рађа, славите“, које певамо од Ваведења Пресвете Богородице, данас се испуњују и одјекују у храмовима и срцима верних химном „С нама је Бог“. Радост која је просијавала кроз лица верних, нарочито најмлађих, увећана је и традиционалним паљењем бадњака у манастирској порти.

Рођење Господа Исуса Христа је свеопшта, свечовечанска радост. У овом свету се дешава највеће чудо Божије милости. Бог постаје човек! Он, Господ Благи, Спаситељ Исус, постао човек, очистио Трпезу Божију у овом свету од греха од смрти, од наказности и ужаса ђавољег и основао Цркву своју. Његовом рођењу радују се и небо и земља, радују се на небу анђели Божији. Као оно пастири Витлејемски који у тамној Јудејској ноћи угледаше непознату светлост изнад пећине у којој склањаху своја стада и чуше пој небеских појаца, пој који људско ухо не чу, а који до њих допираше из правца пећине, занети и задивљени оним што видеше и чуше, рекоше један другоме: „Хајдемо до Витлејема да видимо то што се догодило“ (Лк 2,15).