“А после суботе, у свануће првог дана недеље, дође Марија Магдалина, и друга Марија да погледају гроб. И гле, земљотрес би велики, јер анђео Господњи сиђе с неба, приступи, одвали камен и сеђаше на њему. А лик му је био као муња, и одело његово бело као снег.” (Матеј 28;1,2,3) ( Чувена фреска Бели Анђео из манастира Милешева приказује овог анђела.)
Стражари око гроба када видеше овај призор јако се уплашише и “постадоше као мртви”. Анђео тада рече женама да је Исус васкрсао и да то што пре јаве ученицима. Жене похиташе ка апостолима да би им јавиле радосну вест. На путу их срете Исус и поздрави. Оне Му приђоше, ухватише ноге његове и поклонише Му се. “Тада им Исус рече: не бојте се; идите и јавите мојој браћи нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видети.” (Матеј 28;10). Када су жене мироносице отишле неки од стражара отрчаше првосвештеницима, те им рекоше шта се догодило. Првосвештеници им даваше много новца да би около говорили како су, док су они спавали, Исусови ученици украли Његово Тело из гроба. Првосвештеници су стражарима, такође обећали своју заштиту у случају да Пилат сазна како су ови наводно заспали на дужности. Стражари прихватише новац и учинише како су им првосвештеници рекли. “И разгласи се ова прича код јудеја до данашњег дана” (Матеј 28;15). Свети апостоли Петар и Јован чим су сазнали да је Христос васкрсао отрчаше на Голготу. Када су видели празан гроб повероваше да је та прича истинита.
Истог дана Исус се јавио и двојици апостола који су били на путу за село Емаус. Они Га не препознаше, те су Му причали о последњим догађајима који су се десили у Јерусалиму. Саслушавши њихову причу Он им рече:“о, како сте неразумни и спора срца да верујете у све што су пророци казали. Зар није требало да Христос претрпи то и да уђе у своју славу?” (Лука 24;25,26). Затим им је објашњавао све што је о Њему написано у Светом Писму почевши од Мојсија па све до пророка. Када су стигли у Емаус они Га позваше да вечера са њима. И тек за вечером, када је Он благословио и изломио хлеб “Тада им се отворише очи и препознаше га; али њега више није било пред њима” (Лука 24;31). Истог часа они се вратише у Јерусалим где затекоше остале апостоле и још неке од ученика на окупу, где говоре о томе како је Христос стварно васкрсао и како се јавио Симону. Тада и ова двојица испричаше шта им се догодило на путу за Емаус. Док су они још говорили уђе Исус, кроз затворена врата (пошто су се плашили Јевреја апостоли су закључали врата) и стаде међу њих “и рече им: мир вам.” (Лука 24;36).Они се уплашише јер су мислили да је дух. Тада им Он показа ране на рукама и ногама, као и ребро које је било прободено копљем. Да би их у потпуности уверио да није дух упита их имају ли нешто за јело. Они Му дадоше рибе и меда. Када је то појео “рече им: то су моје речи које сам изговорио док сам још био с вама, наиме, да треба да се испуни све што је за мене написано у Мојсијевом закону, пророцима и псалмима. ” (Лука 24;44). Тек после ових речи схватише апостоли сва древна пророчанства о Христу Страдалнику, који је као Јагње Божје требало да принесе Себе на жртву ради очишћења читавог рода људског од греха, успостави својом Крвљу Нови Завет и затим Васкрсне у лепоти Божанској.
(Васкрс или Ускрс највећи је хришћански празник, славље над слављима, радост над радостима. На тај дан Црква доживљава централни догађај Христове победе над смрћу. Овај празник је круна свих празника. То је дан када се испунило очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Јована Крститеља. На Васкрс се пева следећи тропар, Васкршњи тропар: “Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима живот дарова!” Васкрс увек пада у недељу (датум се мења), тога дана одлази се у храм још пре свитања. Држе се упаљене свеће као символ победе светлости над тамом, правде над неправдом, живота над смрћу. На тај дан поздрављамо се најрадоснијим поздравом “Христос васкрсе! ” и отпоздрављамо “Ваистину васкрсе! ”. На Васкрс се припремају кувана црвена јаја као символ живота и васкрсења, обилазе се гробови умрлих и даривају се јаја.)
